Просветни гласник

117

овај вакључак: Кроз целу расправу иисац се држн издагања, не бира и не прави закључке. Његови ће читаоци жалити што је застао на овако добру путу. Закључак би, по нашем мигал.ењу, био овај : Ове су деФиниције нвпотиуне, апстрактне, занемарују извесне битне Факторе сваког васпитања средину, васпитача. Све ове деФиниције садрже у себи елементе истине, све су према томе деФИниције иосебних васаитлња, а не деФиниције васиитања уоиште; на стр. 148, под бр. 28 7 помиње се рад г. Љубомира ПротиЛџ. управитеља Женске Учитељске ТПколе, који је печатан у овој години под именом НегђагИзсће РМадодгк 1>е1 б,еп Зегђеп, у Јепаег Вепппаг, и из тог чланка Протићева наводи се како су представници Хербартовог правца у нас г.г. Во.јислав Бакић, . Г->. Протаћ, Ст. Окановић, Ал. Марић. Дугаан Рајичић ; на стр. 159 иод бр. Зк8 нриказан је рад А. Поиовића Резултати ексиерименталче исихологије и експерименталне аеда гогије (ХЛе Ег^ећгтке с1ег ехрег1гивн(;е11еп Рхусћо1одЈе ип<1 Ра <1а.;о<*ок 8°, р. 156, РапдепзаЈга, Воуог) ; — Састављачи за ову књигу веле : Поновићу је био циљ да докаже да експериментална нсихологија и експерииентална педагогија детета нису ннгата нринеле учељу Хербартову. По пишчеву мигаљењу рвзултати експерименталне падагогије су јога и сувише несигурни и врло контрадикторни да би могли бити на супрот истављени традиционално.ј педагогијп". Напослетку на стр. 299 под бр 1333 приказан је рад ВиКентија. Ракића: Васиитање игром и уметношку (СгеАапкеп ићег Ег21вћип§ (1игсћ 8р1е1 ип(1 Кнпб1, печатан у АгсћГт Шг (Пе дезашт^е Рбусћо1о§1е, № 4). Прикавивачи веле ово: Писац назива основним, животним Функцијама подобност понављања и подобност мењања. Инсистира на потреби равнотеже између ових двеју Функција ради хармоније бића. Овако деФинише циљ игре и уметности: Слободно вежбајући способности које донугатају промену, игра и уметност пх допуњују, развијају тело и дух, и доприносе да се васиостави унутрашња равнотежа егзистенције која је узбуњена извесним болегаљивим стањима. Он нризнаје игри и уметности два васпитна утицаја: 1) развијање иодобности за подешавање и за многострукост облика; и 2) навике и подобности. Велику вредност придаје првом од ова два утицаја, који назива „независном животном Функцијом". Књига је у издању ГеПх А1сап, Рапв; Цена 7-50. В. Т. Сп.

ПРНКАЗИ И ОЦЕНВ

Др. Љубомир Радивојевић, просветни добротвор српски, написао др. Милан Јовановић-Батут. Београд. 1912, мала осмина стр. 1 —156, цена 0 - 50. Књига X у издању Задужбине доктора ,'Бубомира Радпвојевића. У малом народу велики људи већи су но кад се појаве у великом народу, народни добротвори већи су од оних добротвора у великих народа, јер док их је тамо и у јвдној и у друго.ј групи много, премного, дотле су у малих народа ретки, те у толико већи и значајнији. Угледањем на друге народе, и код нас су ириватни почели водити рачуна о просвети, почели су је помагати и за живота свога, и великим легатима после смрти своје. Добро је гато их има, нека их буде јога и више, нека их буде много, па их ипак неће бити довољпо, јер наша Држава, која има да се бори на све стране, не чоже сву нажњу своју да поклони иро-