Просветни гласник

•ч

НАСТАБА И КУЛТУРА

НАУКА И ФИЛ030ФИЈА И ЊИХОВ УЗАЈАМНИ ОДНОС од Ниволе М. Поповића

Нови .ја ФидозоФија (од Декарта па до наших дана) разликује се од старе (грчке) по томе, што је тек у новије доба постављен проблом Науке, па тиме и проблем њеног односа према Филозофији . Дскарт, тражећи у својим „Медитацијама" једну једину извесну истину, ставља у почетку све научне истнне у сумњу и тиме оснива први пут нову Науку, Науку о самом сазпаљу, познату под именом Теорија Сазнања. Од тог доба па до данас проблем односа Науке према Фидозофији сто.јн у средишту филозофског интереса, и по томе је Декарт с правом назват оцем Нове ФилозоФије. Ова расправа има задатак да покаже у чему се састоји проблем Науке и њеног односа према Филозофији. У том циљу ми ћемо узети у обзир четири могућа решења ових проблема која су иозната под именом: позитивизам, мистицизам, критицизам и реализам. Прва два ретења су негативна, јер или негирају Филозофију поред Науке (нозитивизам) или обрнуто Науку поред Фило :јОФије (мистицизам) и тнме негативно решавају наш проблем односа Науке према Филозофији. Друга два решења пак јеоу позитивна: она иризнају и Филозофију и Науку и дају позитивна решења нашега проблема, али се разликују у схватању како ФилозоФије тако и Науке. Резултат овог нашег излагања пак биће тврђење да је реализам једино тачно решење нашег проблема. Пре него приступимо излагању ових решења морамо се упознати са појмовима Науке и ФилозоФије: шта је Наука, а шта ФилозоФија? Човек има поред осталих и ту способност да о стварима око себе и појавама у себи доноси тачне судове, да мисли. Такви су судови: сто је округао, зид је бео; жалостан сам и т. д. Способност човековог мишљења изражава се, дакле, у доношењу судова, у суђењу о стварима.