Просветни гласник

IIАСТАВА И КУЛТУРА

183

друштву којим су били окружени — не треба сумњати у њихово казивање. Кад неки од њих заврши свој говер речима: „У каквим сам јадима био, чудо је да нисам пропао!" сме му се поклонити вера да је казао праву истину. Таква је била наша средња школа. Сад је она много друкчија, много боља. Тврдећи да је данашња средња школа наша боља од пређашње, не смемо се задовољити ни садашњим стањем у њој. Ваља тежити томе, да нам школа буде све боља. Много ће томе помоћи разредне старешине. Разредни је старешина у школи најважнгсји радник. За напредак свога ралреда, за добро свакога ученнка посебиде, разредни старешина може учинити много, може учинити више него ико други у школи. Како су послови разредних старешина и велики и разноврсни, види се и из санога текста у закону о средњим школала. Чл. 82. закона гласи: „Разредни је старешина дужан: да саставља (!) дневнике и врши сву администрацију за свој разред, да походи предавања наставника свога разреда и да.је потребна упуства, и да води бригу о свеколиком умном, физичком и моралном образовању ученика у повереном му разреду". Осим тога, разредни старешина председава Разредном Већу, које се држи на крају свакога месеца, а по потреби и чешће. Председава на разредним испитима. Председава на течајном испиту и на иснитима приватних ученина. Сви наставнпци средњих школа, који су били разредне старешине знају колики је посао разредног старешине. Извршити све ове дужности, које закоп одређује разредном старешини, поред редовног наставничког посла његова, просго није могућно. Највреднији човек посрнуће под толиким теротом. По себи се разуме, да разредне старешине иора.ју тражити излаза из такиога стања, у које их је поставио закон, дајући им многе дужности. Другог излаза нема, осим занемаривања дужности, невршења свега онога што закон тражи. Доведен у немогућност да одговори свима дужностима својим, разредни старешина одабира сам послове које ће моћи вршити; друге сасвим папушта. Свакојако то не само шго је противно закону, него је и штетно. Али је још горе, кад разредни старешина не изоставља ниједан од послова, који су му одређени, већ их врши све онако како зна и колико може да стигне. Он зна да мора нотпуно одговорити наставничкој дужности својој: долазити уредно на часове, спромати се за лекције, методски обрађивати своја предавања, пропитивати ученике и оцењивати их, прегдедати и понрављати писмене задатке, учество-