Просветни гласник

НАОТАВА И КУЛТУРА

185

Истина је то. Али опет има места учињеном предлогу. Наставници — разредне старешине — не би се парложили, ако би, докле се год може, ишли са својим разредом. Идући из нижих разреда у више. наставник залази све даље у поље науке, и не да да га време прегази. Ако узморадне узети који час из других грана наука, то је свакојако тешкоћа, коју ни до сада није могао избећи многи насгавник средње школе. Буџет на средње школе повећао би се тим, шго би се смањивањем броја часова разредним старешинама морао повећати број наставника у свакој средњој школи. Имати добру школу, а с мало новаца — није могућно; слаба школа је увек скупа. Ко штеди на нросвети, даће ту уштеду на казнене заводе: тако вели стечено искуство. Није Србија тропшла много на средње школе своје; а без сумње се већ дошло до уверења, да се средња школа наша одуживала народу за жртве које су за њу учињене. Ако нема довољно наставника за средње школе, треба се старати да се њихов број повећа. Нове школе не треба отварати, док се не добије потребан број наставника. Буду ли се и у новим крајевима отварале само гимназије; будемо ли и даље занемаривали привредне и проФесионалне школе: еве ће се јача оскудица осећати у наставничким снагама. Нико неће порицати да је боље имати мањи број добро уређених, лепо снабдевених школа, него отварати их свуда, и где треба и где не треба, а не имати ни довољно наставника у тим школама, ни осталих иотреба школских. Разредни старешина — васпитач препородиће нашу средњу школу. Нашој дсци треба много више надзора, много више старања, јер су остављена самој себи. Домаће и јавно васпитање у нас ремети оно што школа ствара. Проћи ће још много времена док српска кућа не ностане васпитаоница, док улица не престане штетно утицати на пролазнике. Дајући сваком разреду у средњој школи васпитача, човека интелигентна и вољна да од деце, остављене без довољног надзора, ствара вредне и поштене људе — учинићемо тим један крупан корак напред. * Дискусија о овом иредлогу може бити само корисна за школу. Лаз.

ЦИЉАЈМО НА СРЦЕ (ИЗ ПРАКТИЧНЕ ПЕДАГОГИЈЕ) / * „Чем бисте хтели да га научим, кад ме не воли", рекао је Сократ. Ево силних речи, о којима би почетници у васпитачком позиву увек просвехни гдасник, I ењ ., 2 св., 1913. 13