Просветни гласник

190 ИРОСВЕТНИ ГЛАСННК

мање приметио геиија, који је руководио у предузећу, а јавност се радовала успеху, који ово има, само једном врстом нозахвалности. Анатомија, која се од неког времена проучава с толико бриге, није могла постати савршенијом, док није хирургија постала много сигурнија у својим операцијама. Хирурзи то знају, ади они, који се користе аиховом вештином, не знају о томе ништа. А како би то они знали? Требало би да упореде стару хиругију са модерном. Но то би било гломазно проучавање, а то им се не допада. Операцијаје усиела, то је довољно; мало их се тиче да знају, како је у раније доба извршивана и како би уснела иста таква оиерација. Чудновато колико је ствари пред нашим очима, које не видимо. Радионице иаучника блистају са свију страна разним досеткама и проналасцима, па ипак не привлаче наше погледе; нема посматрача за инструменте и радове врло корисно и врло генијално измишљене, ма да је све врло чудновато за онога, који уме да се чуди. Корисноет математике и Физике, ма да у ствари врло нејасна, инак постоји. Узмимо само људе у њиховом природном стању; за њих није ништа корисније од онога, што изгледа, да им се може сачувати живот и да им се покажу вештине, које су од велике номоћи и велики украс друштву. Што се тиче вештина, чији је број врло велики, неке зависе од Физике, а неке од математике. На први поглед многи би могли помислити да, ако се хоће у математици обухватити само оно што је корисно, требало би је обрађивати у толико, у колико се она односи непосредно и очевидно на практичне примене, а све остало оставити као једпу празну теорију. Али ова бп идеја била и сувише неоснована. Наука о морепловству, на пример, оснива се непосредно на астрономији, а астрономија никад не може бити у толикој мери испитана, у коликој користи морепловству. Астрономија очевидно зависи од оптике због догледа, а и једна и друга, као делови математике, оснивају се на геометрији, а ако још даље идемо, чак и на алгебри. Геометрија, а нарочито алгебра, јесте кључ свију испитивања која се могу извршити на величини. Ове науке које ее баве само замишљеним односима и простим идејама, могу изгледати некорисне дотле, док не полазе, као што се то каже, од света који мисли; али математика, која се спушта до материје, као и науке, којо посматрају кретање звезда, увеличавање покретних сила, различите путеве, које пређу светлосни зраци у различитим срединама, разиа дејства звука на треперење жица, једном речју, све науке, које објашњавају узајамне односе видљивих величина у толико су боље и сигурније испитане, у колико је начин да се, у опште, пронађу односи савршенији. Општи начин може да ностане тако распрострањен, разумљив и савршен да