Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

189

0 КОРИСНООТИ МАТЕМАТИКЕ И ФИЗИКЕ. 1 Људи радо називају некорисним оно што не знају, то је једна врста освете; а, како су математика и Физика у опште досад непознате, то их већина сматра за некорисне. Извор њихове несреће је очевидан: оне су сувопарне, грубе и тегако схатљиве. Ми имамо један месец, који нам светли ноћу: шта нас се тиче, што Јупитер има осам? Зашто толика иснитивања тако тешка, толики рачуни тако заморни, да би се тачно упознао њихов ток? Тиме их нећемо боље упознати, јер и сама природа, која је сгворила ове мале звезде изван домашаја наших очију, не изгледа да их је створила за нас. На основу тако очевидног резоновања, не биихтребало телесконом посматрати и проучавати њихово кретање, а тиме би се за цело много изгубило. Ма да је мало њих, који су детаљно проучили принцине из геограФИЈе и морепловства, ипак се зна, да су ових осам Јупитрових месеца, од кад су познати, 2 више користили овим наукама него наш месец; они служе и служиће непрестано све више и више за цртање маринских карата, које су много савршеније од старијих 3 и које ће спасти живот великом броју морепловаца. И да немауАстрономији друге користи до оне, која со добија од сателита Јупитрових, она би довољно оправдала ове огромне рачуне, ова испитивања тако марљиво и тачно извршена, велики прибор инструмената израђених тако брижљиво, ову величанствену зграду 4 подигнуту једино ради те науке. Међутим, већина у свету, или незна за Јупитрове сателите, ако не само но чувењу и врло нејасно, или не зна чак да је у овом веку морепловство савршеније. Таква је судбина свију наука, којима се бави мали број људи; корист од њиховог напретка оетаје непримећена, нарочито ако се оне налазе у проФесијама мање сјајним. А.ко је сада лакше кренути ток реке, снровести канале и успоставити нову пловидбу, јер се зна много боље нивелисати терен и постављати бране, чему то служи ? Зидарима и морнарима је олакшано у раду; па ни они нису опазили вештину геометра. који их је упућивао; они су били њиме покренути, као што је иокренуто тел > душом, коју не познаје; остали свет је још

1 Под физиком Роп^епоНе разуке, као што ће се видети, укуппо све ириродме иауке мртвих и жпвих теда.

2 Прва четири приметио је 6а1е1ее, пети је пронађен тек 1892. г. 9. сеитембра, остади доциије.

8 Посматрајући помрачења сатедита Јупитрових, може се одредитп географска дужина неке тачве.

1 Опсерваторија.