Просветни гласник

192

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

део, чија је структура у нашем телу тако деликатна и нејасна, даје невидљив, очевидан је и јаеан у телу какве животиње. Излази, да и сама чудовишта не треба при проучавању занемарити. Стари су позиавали магнет, али су уочили само његову способност да привлачи гвожђе; било да нису много ценили љубопитство, које, као што су мислпли, не води ничему, било да нису имали довољно духа за експерименте, оии нису испитали овај камен са довољно на;кње. Само један оглед више, па бн увидели да магпет скреће ка светским иоловима и имали би у рукама неодењиву вредност бусоле. 1 Они су дозволили, да им овај тако важаи проналазак умакне, а да су дали некорисном љубопитству, као што им је изгледало, мало више времена, скривена корист би се ноказала. Прибирајмо увек математичке и Физичке истине за оно, гато ће се случајно десити; тиме нисмо много ризиковали. Извесно је, да. ће се, кад оне буду детаљно проучене, појавити велики број других, које ће се корисно применити. Сигурно можемо претпоставити, да ћемо из саме њихове сугатине извести многе истине, које ће бити важне због своје сталне и очевидне иримене. Биће ту и других, које ће чекати извесно време, да финим посредовањем или срећним случајем иокажу своју корист. Биће их, које ће свака за се бити некорисне, али, кад се нриаене заједно биће, корисне. Напослетку. ако идемо до краја, биће и некорисних. Мислим некорисне, кад се тиче видних и тако рећи великих иримена, јер за остале ипак ће бити корисне. Један предмет, који посматрамо, јасни.ји је и очевиднијн, кад су суседни предмети, које не посматрамо, такође јасни. Он се користи реФлексном светлошћу ових. С тога проналасци, који су очевидно корисни и који могу да заслуже нашу озбиљну пажњу, у ствари су врло често објагањени проналасцима, сматраним за некорисне. Све се истине обЈагањавају једна другом. Увек .је корисно мислити, па -чак и на пекорисне ствари: кад бројеви и линије не би водили апсолутно ничему, били би само извесни појмови, који су примљенп нагаим природним сазнањем и служили би, да сигурније пруже нашем разуму прву навику и наклоност ка истини. Геометријски дух није у такво,] вези са геометријом, да не може да се односи и на друге науке. Нанослетку, од користи је све оно, што нас упућује на размишљања, ко.ја су, ма да често снекулативна, ипак велика и племенитаТа корист може се назвати дугаевном и мисаоном. Дух има своје потребе, можда исто толико као и тело. Он хоће да зна; све опо, гато

1 Бусола је била иозната још у II веку носле Хрнста; а имала је усиешне прнмене у великнм географским проналасцима тек у XV веку.