Просветни гласник

ШКОЛСЕО И КУЛТУРНО КРЕТАЊЕ У СРПСТВУ, СЛОВЕНСТВУ И СТРАНОМ СВЕТУ

81апс1аг (1 А1^аће1 — 1'еографска аоменклагура чнни основ једног одељча науке Тииономастиче, која, тесно везанц, са Лингвистнком, тражи у геограФским именима ознаке нрироане и људске историје једне вемље, на чак и иојаве исихологије народа. Са другог стаиовшнта геограФска имена могу нослужити као аргументи живих дискусија са обележјима националних и лолитичких осећаја. Наиослетку, са трећег становишта, геограФска имена имају и техничку вредност у ноштанским, телеграФским и телеФОнским комуннкацијама, у топограФској и картогра®ској техници. Али, као штоје то истакао нарочето Ј. 'УУ. Nац1 у своме чланку: „ХЈ1>ег гПе Гог1;зсћгШ;е <1ег Сгео§гарћ1зсћеп МатепкинЛе" у 34. свесци „СгеодгарМвсћез Јаћгћисћ", норед све веће п веће важностн нитања о геограФским имеиима, било са научног бпло са црактичног гледишта, јогп влада велика различност у геограФској номонклатури. У колико се већма размишља о тој различпости и заплетеностн писања геограФских имена у разним азбукама, у толико се већма добија уверење да је немогућно за овај проблем писања геограФских имена наћи какво решење које би могло задоволдтн и научаре н практичаре. Напослетку осетила се нотреба и створено је уверење да би овакав одиста тежак проблем могао са пуно ауторитета решитн какав интернационални географски конгрес. Девети интернационални конгрес у Женеви 1912 год. изабрао је комисију, која би имала то питање да простудира и да X. интернацноналном геограФском конгресу у Риму ове године поднесе с.воје нредлоге и мисли, како би ео тај нроблем могао дефинитивно решити, те да се створи једноставна транскрнпција геограФских имена. Ту Комисију за транскрипцију географских имена састављају ови геограФски а}торитети: &. Сг. 01п8ћо1т (Едннбург), Н. СогсИег (Париз), Ј. Цвијић (Београд). А. Репск (Берлинј, &. Е1ссћјегј (Милаио), В,. 81е§ег (Грац), Сг. 8. 81оапе (Вашингтон). Еомисија је у извршењу свога мандата наишла на сметње веће него што се могаху у почетку нредвпдети, али живом изменом мисли најзад је Комисија нашла извесну солуцију тога нроблема и нројектовала, нарочито настојавањем Г. др. Ј. Цнијића, једну интернационалну азбуку Фонетичког карактера, коју је Комисија назвала „81.ап<1агс1 АНаћев", и која би имала да буде практично решење нроблема транскрипције геограФских имена и да д& правац за будуће завршне радове. У траасењу деФинитивног решења цоменутог проблема транскрипције Комисија није узела за основу чисто теоријскп крнтеријум. Затим Комиснја се није могла надати да може какво решење створити нотпуну униФикацију