Просветни гласник

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

195

ортограФије геограФских имена ломоћу ма каквог система Фонетичке азбуке, која би, рушећи врло старе и чврсто традиције, могла заменити народне ' азбуке. Исто тако нема наде да се могу каквим решењем или резолуцијом укинути двојна. и тројна имена за једно исто место, као год и прости додацп пли преводи истога илена на разне језике нпр ЛУЈеп и Весз; Мопа8(;јг и 1Шо1ј; 8(;ић1\уе1Вбе111Јиг§, БгекевЈећегуаг, РагЈз, Рап§1; РопЛоп, 1јОП(1геб, РопЛга и т. д. На потлуну» униФикацију ортограФије геограФских имена може се гледати на други начпн и са друге тачке гледишта. Довољно би било да геограФи од ауторитета утврде норме по којима би свако место имало име усвојено тако рећп званично п да тако примљено то име буде стално усвојено бар у пословима и иублпкацијама међународног карактера и да буде увек са истим ортограФским обликом, а да слова из којих је то пме састављено имају Фонетичку вредност језпка коме то име ирипада. На тај начин дошло би се до уииФикације у иисан .у имена која, и ако није потпуна, Формална, каква би била са изједначеном Фонетичком азбуком, ипак у суштини има нрактичну еквивалентну вредност, цошто за свако место има да дође једна нарочита граФичка Форма. Међутим, различит може бити изговор имена од стране онога који ие позпаје Фонетичку вредност слов; из ко.јих су имена састављена; али пепроменљива ортограФија довољна је да задовољи нотребе у случајевима у којлма је потребно ппсање место усменог изгбвора. Постепеном униФикацијом геограФскпх имена дошло би со до званичног обележја иојединих локалнпх имена и до њиховс једне ортограФске Форме за разне земље; тако би се раскрчпло ноље разлпчних писања једног истог имена; која долазе из система транскрипција мање више својевољних, личних или народних. која су сада у нотребп. Неки угледпи геограФи веровали су да ће се постићи решење проблема топономастичке ортограФије и простим транскрибовањем страпих имена по азбуци и иравилима .језика дотичног народа, на такав би се начин постигла, како су је они звали, националиа ортограФска униФикација теограФских имеиа. Еомпсија је израдила свој пространи извештај, у коме је утврдила извесне норме за решење ностављеиога нроблема. Тс су норме у суштнни оне исте, које је усвојио Интернадиопални Комптет за карту света 1:1,000.000 у Лондону 1909. год., а које је професор Пенк изнео Међународном Географском Конгресу у Берну 1892. год. Те су норме ове : 1) ГеограФска имена сваке територије која образује једну независиу државу, плп би имала аутономну управу нпр. Еанада, Енглеска Индија, Угарска итд., писаће се у ортограФској Форми која је у употреби у земљи, ако се ова нмеиа пишу латинскнм словима. 2) ГеограФска имена колонија, окуцација п нротектората иисаће се у ортограФској Форми усвојеној од државе од које зависе, ако ова држава има латинску азбуку, или се иак карто публикују латинским словима (као инр. у Јапану). 3) За она важна места, која би цоред званичног имена имала и какво друго у народу познато име, и зпатно различно, ово иоследње име биће штампано на карти ситнијим словима исиод званичног имена; 4) Нарочитп зпак за објашњен>е цоказпваће какав је глас (различит у разним језицима) латипских слова употребљених у именима на сваком месту карте света.