Просветни гласник

196

ПР0СВЕТ1Ш ГДАСНПК

5) Желетије да европске и ваи-европске државе које пе унотребљава.ју латинеку азбуку заведу зваиичан систем транекриппдје њпховом азбуком са латинским словима; 6) За имепа кинеска усвојиће се транскринција која је у употре~би у кинеским поштама и царинарницама, тако исто и за друге земл.е које се палазе у сличним ариликама. И у земљама са латинском азбуком данас пије изведена потпуно тоиоиомастичка униФикација, па чак ни ортограФска. Доста често се срећу у истој државн знатне разлике у називу и писању истих места нзмеђу државних власти, а још више међу унравним провинцнјским и комуналним властима, приватним људима и научним установама. Чешће н јаче су такве разлике, које захватају разне народе и различне језнке п у колонијама, окунацијама, протекторатима. У таквом случају настаје питање какво ће битн име и ортограФија имена прикладније које геограФН могу сматрати као званично? У највише случајева може се ово одговорпти: За топономастику најпоузданијн су извор карте топограФске публнковане од стране државних института појединих држава. На веће тешкоће паилази се у земљама у којима се не употребљавају латипска слова него нпр. руска, грчка, араиска, персијска итд. За такве случајеве траискрипцнја треба да буде пре транслитерацнопа (замењивање слова но слово) пего ли Фонетичка: да свако оригннално слово одгонара једном латинском слову пли бар једном латинском графичком знаку, те да се, ако се жели, може пратити са латинскога ппсања иа оригинално. Али за пекп од ових јбзика овај систем транскрииције био би, може се рећп, нрави Гетћаггаз <1и сћо!х. На нрпмер: за руска имена може се лако пидети и на атласима и у речницпма бољим и новнјим, колика би била увек разлика у њиховој транскрницијн. Држава руска дакле требало би да у споразуму с компетзптним и научним установама иочне утврђивање званпчног система транскрипцнје латинским словима за георафска имена свога нространог региона. А да се то може нзвришти са нешто добре 1:0.1,3 треба номислити на то да већ много годипа постоји транскринција ћприловских слова у латинска за језик српско-хрнатски, а има словенскихјезика са латпнском азбуком као чешки, пољски. Слично томе треба да уради и 1'рчка. Најбоље би било да се у свему следује нримеру којн је пре двадесет годнна дао Јапан, када је са много осећаја практичности и просвећеног напретка утврдио о])тограФију латиницом за геограФска имена у својој територијп и ириредио публикацију двају издања тонограФских карата, једно пздање са јапанским. и друго са латинскпм словима. За друте земље по Азији, Африци, Океанији, које су земље колоније, протекторати, зоне утицаја итд. топономастику треба званичио да утврди држава од које дотична земља зависи. Али настаје питање за Турску, Персију, Авганистап, Незавпсну Арабпју, Кнну, Сијам, Етнјопију и Либерпју: којих се путова морамо држати да имамо жељеиу топоиомастику п званичну транскринцију ? Неке од ових земаља могу се још нозпати да се респзктивна државна уирава занима овим пнтањем, а за остале мораће се ностаратн сами геограФи, номажућп се радом комиетентних лпчностп. За Кипу, која преставља толико тешкоћа својим огромнпм пространством, а иарочито идеограФичким писањем имена и врло великом разликом у изговору тих имена у различитим провинцијама, поред неизвеспости звукова који се рђаво могу иреставити латинском азбуком, — Лондонска КонФеренција за карту света 1:1,000.000. одредила је последњу, горе под 6. цитирану порму (да транскрипција буде она, која је у ноштама и царинарнпцама кинеским). Ту је