Просветни гласник

1ТГК0ЛСК0 КРЕТАЊЕ

одлуку примила ж Бриселска КонФеренција од 11—28 новембра 1911 год., сазвана иницијативом друштва 8осШе сГе(;и<1е8 81по-Ве18е. Једина се незгода може навести ова: Поште и царинарнице интересују се готово једино именима насељепих места, а занемарују имена других топограФских елемената, која су потребна геограФима. Требаће, дакле, да геограФИ, иоверавајући се компетентним личностима, приме дужност транскрибовања и тих имена но изабраном систему; могла би се зато побринути и сама нова кинеска влада, подражавајући у гоме похвалноме примеру Јапана. Што се тиче писања имона Сијамског царства, треба да се тпме позабави не само Сијамска влада него и владе сила које господаре у осталим територијама Индо-Кине, Француска и Велика Британија. У осталом Велика Британија снабдела је топономастику свога Индијског Царства тоиограФским картама темељиим радом 1трепа1 6аге1еег оЈ 1а(Иа. У Западној Азији најраспрострањенији су језици: арапски, турски. перспјски и јерменски. Између ових језика треба изабрати један понајвгоднији, који бп послужио за транскринцију географских имена, а о томе би требало консултирати компетентне лингвисте. Азбука на основи Фонетичкој, која би имала каракгер универзалности и практичностп, уједначила би ортограФију, и за такву ортограФију живо се ироиагира и изван поља геогра®ије, ма да други такву азбуку сматрају као просту утопију; али та азбука била је и непрекидно је полазна тачка већине покугааја у решавању истакнутог цроблема. Од осталих да споменемо само иокушај, достојан пајвеће пажње, Сћ. багшег-а, МеШоЛе <1е 1.гапзсгјрИоп гаЦопеИе §еп^га1е (1ев потз §ео§гарМ^иез (Раг18 1899 год.). Видели смо тешкоће теоријске вредности у састављању једноставне Фонетичке азбуке, а практичне тешкоће долазе од старпх навика и личних и националних осећаја, који су тако често несавладљиве сметње. У случајевима у којима ове навике и ови осећаји нпсу директпо повређени, научни покушаји и тежње, за реФормама интернациопалног карактера, наилазе обично за сада на лак пријем. Може се потпуно веровати, да ће таква једна азбука, која би се могла згодно назвати 81&ти1агА АЏађеГ („Узор азбука") и како су се већ геограФи изјаснилн у њену корист, бити у свему или делимично примљена у свима оним случајевима, у којима изгледа корисно и могућно примити је, а да се не дође у нротивност са традпционалнпм ортограФијама. Такви ће бити случајеви систематранскрипције да се звапично заведу зајезике, који не употребљавају латинска слова за имена колонијалних територија нарочито ново задобивених, нпр. Либпја. Лпбпја припада ~доста различним језицпма: арапском, турском, берберском, туарег (темашек), тебу; геограФска имена су у Лпбији већином изведена од старих пмена грчких, Феничанских, латинских. Озбиљна питања историјска, Филолошка, научна могла би се учпнпти око пзбора имена која треба изабрати у новом политпчком стању територпје; у томе ће се морати одмах наићи на тешкоћу транскричције гласова локалних језика, који су гласови страни италијанској Фонетици. Било је случајева, и данас их пма, да за Једап геограФски објекат постоје неколпкп називи, а те различпостп у писању и називу не би бпло, да постојп: „84ап<1аг<1 А1&ће1". Један прпмер : Један од три велика ШсИап-а, који иресецају оазу Фезам са запада на исток назватје Еаб.сћа1 (№асМ1§а1) ^ајаЈ (Биуеугтег), ^адја1, Бага1 (код Италијана). У геограФској настави нотребно је знати изговор имена као год и познавање ортограФских облика; није довољно само утисак на чуло вида од ортограФских облика потчињоних толпким разпим правилпма, него таквим ортограФским облицима треба дати праву Фонетичку вредност. Иначе, кад се не зна ирави изговор ортограФских облика,