Просветни гласник

198

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

нпстинктнвно нрнбегава се ма каквом изговору, но кадкад нотнуно иогрешиом; кад такав недовољан илн сасвим ногрешан изговор науче учоници он остпје тако утиснут у свест ЈБихову, да га је немогућно заменити нравим изговором. Исто тако наплази се н.на тешкоћу у унотребп топограФскпх карата какве нове земље, кад се не зна правл изговор, и када се моасе олако учпнити доста погрешака у идентпФикован.у места са нетачним изговором. Писање нмена азбуком разних језика усвојено је V граматикама и речнидпма разних језика, а за географска нмена на неким атласпма, лексиконнша н реперторијпма топономастичкин. Незгоде од таквих пачина лако се увпђају. Готово сваки аутор употребљава свој сонствени систем више нли мање различит од другпх, често са специјалнпм граФичкин знацима, који се не могу разумети а да се не консултују дела у којима су унотребљени. Још већа је незгода због неизвесности прилпком транскрпнцнја, када се често може изгубити свака идеја о изговору тих речи. 81апс1аг(1 АНа1)е(; даје тачну индикадију о гласовима који одговарају свимг нисмепима какве азбуке. Два задатка треба извршити да се добије свест о изговору геограФских пмена, кад се усвоји 81ап<1аг(1 АКа1)е<;; Једаи је о изговору геограФских ииена чега радн треба нрпаремити мале унуте о гласовнма који одговарају словима свакога језика са латинским иисањем, а сем тога п упуте за сваки систем транскриицнје нелатннских слова у слова и граФичке знаке 81ан<1аг(1А11а1)е(;-а; други је задатак означити овом новом азбуком нзговор сваког имена у географскнм речницима, у кључевима, на атласима птд. Први задатак има да створи правила у изговору целих група имена^ која одговарају разним језицима, као што је већ учинио са нарочитим системом транскрипције за талијански, немачки, румунски, арнаутски, мађарски, турски, грчки и .занадно и јужно-словенске језике, Р. Ро1асс1п, тачно но решењу Интернацноналног Еомитета за карту света 1:1,000 000. Други задатак наводп на мисао да се имена не морају тачно изговорити, ако се и знају ортограФска нравила једпог језика. Пример Саеп (Кан), Баоп (Лан), 8аопе (Сон), Тгоуез (Троа) и т. д. у Француској; 8оез1; (Сост), Пи1в1)иг§ (Днсбург), Сиб^го^ (Гнстро), Сћетпји (Кемниц) н т. д. у Немачкој; а да се и не говори о терпторијама енглеског језика, у којпма, може се рећи, правила граматнчка пе помажу сазнању изговора имена. У Уједињеним Државама, у колонијама холандским, енглеским, ирскпм, немачкпм, скандннавским, Француским, шнанскнм, непоузданостн и разлике у изговору локалних имена у устпма сампх Американаца су тако честе и тако велике, да је не само корисно него и потребно означавање изговора, који је више заједнички и који се може сматрати као званичан. Не на мање неизвесности наилази се у изговору имена колонијалнпх територија, нарочпто оних којо су промениле окупацију од једне народности на другу. Сетимо се нримера у немачко ј.-з. Африци код имена, која су холандског ортографског порекла, иа немачкпм картама добила више нли мање звапичан немачки карактер или сведена на немачку ортограФију (нпр. Кее?тапаћоор), ОгооШпМп, Р,ееитра11, 1,ис1еп12 Бап(1, 'УУтс1ћик). Треба пзрадити поједине „Кључеве за ортогра®ију и изговор геограФских имена", за поједине пределе. Затим у будућносш више или мање далекој, те поједине прилоге скупити у један потпун „Универзални речник геограФских имена у њиховој ортограФијн и званичном изговору", што ће представљати за геограФе практично решење проблема. Такав речник у осталои биће допуна карте света 1:1,000.000.