Просветни гласник

ШКОЛ.СКО КРЕТДЊЕ

199

Десети Интернационал л Конгрес у Риму ииаће да днскутује и да доиесе своје одлуке о овим дсфпнитивнии закључцима Комиснје за транскрипцију географских пмена: а) Избор за сваки предео светски (територије независне или аутономне или колонијалне) опог имена, које се може сматрати као изворно или од званичне топограФске вредности, претпостављајући у томе избору тоногра®ске карте ако их има. б) За сваку територију у којој се не уиотребл.ава латинско писање усво.јпти систем транскрипције лагинским словима и да се то сматра као званично за географске циљеве. в) Састав једне Модел азбуке Фонетичке — 81апс1аг<1 А1Са!)е(;, — која може да иослужи за означавање гласова из разних азбука употребљених у разним језпцима и за означавање изговора имена. г) Најзад, да Сталнп Комитет ГеограФских Међународних Конгреса, ГеограФска Друштва, у колико су то у стању учинити, у извршењу задатка иомогну свпма опортуним средотвима која нн стоје на раеположењу „Комисију за униФикацију писања и изговора геограФских имена".

Ово је извод из елабората Комисије за транскрипцију геограФских имена, како га .је саставио и на углед и евентуално одобрење нослао члану Комисије Г. др. Јовану Цвијићу проФесору универзитета, 6. ШссШеп, секретар Компсвје. 81ап(1аг(1 АНађе!, према плану и идејака Комисијо, имао би, дакле, да изврши ортограФску униФпкацију ппсања свију географских нмена на свету. 7 сугатинп нова азбука била би латпница, попуњена евентуално новим графичким знацима, за оне гласове који су страни језицима са латинском азбуком. Основа 8(;ап<1аг(1 АНађе1-а .је Фонетичка. Принцип је и у транскрипцији једно слово гевр. .један граФички знак — један глао. Овај пројекат, који ће можда усвојити, евентуално изменити или донунити X. Интернационални ГеограФски Конгрес у Риму ове годпне, има да изврши и нриведе у дело Комисија за униФикацпју писања и изговора геограФских имена. Оно иак што бисмо могли приметити и истаћи, о чему као да 6. ШссМеп није имао сазнања, или у олаборату Комисиском није истакао, јесте Фонетичка основа нове азбуке у сравњењу са српском Фонетичком азбуком, о којој 0. ШссМеп нпшта не спомпње. Отмени скун геограФа свотскога гласа у Рпму имаће 1913. године да решава о једној реФорми, коју је пре једног века за књижевност свога парода извео велики Вук Караџић. Зар ми Србп немамо разлога, да и у овом новом нокрету, који предузимају светски геограФски нуторитети, истакнемо нагау наиионалну амбицију, да ми већ сто годииа имамо у књижевности оно, што тек сада много културнији народи желе да уведу само у номенклатуру једне науке? К. Н. Костић. * О учењу ујутру и увече вршио је В. А. Лај (Г ;ау) из Карлсруа једно мало експериментално-педагошко иснитивање и тиме је додирнуо један досада занемарени проблем иначе многострано обрађиванога изучавања памћења, који нема мали практички значај. Огледи су вршени на иладим лицима од 12 до 19 година, већином питомцима једне учитељске школе. Као градиво за учење узимане су час једносложне час двосложне или тросложне речи без смисла. Памћење је бивало тихим читањем. У смислу