Просветни гласник

200

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНЖК

познатих метода учења задатак је био, да се редови речи нонављају, док се први нут не кажу слободно без погрешке. Увек је извршиван један оглед увече и један упоредни оглед ујутру, при чем је осем броја употребл>ених понављања утврђено и време учења. После округло 24 часа — у једном иизу огледа и ве!1 после 12 чаеова — утврђивао је онда Лај, колпко се од научених слогова могу репродуковатн. На супрот рапшреном нулгарно психлолошком мишљењу, да уопште учење ујутру због телесне свежине има за непосредно и трајно памћење бољи успех него учење увече, нспитивања Лајева ноказала су ово : „Бод сваког оглодпог лнца и у сваком огледу успех вечерњега учења јачи је од успеха јутарњег учења, и један и други мерен трајним намћењем". У оба случаја време учења и бројеви понављања мало одступају једни од других. али трајнп успех иечерњега учења округло је двоструко јачи од јутарњега. Лај овако објашњава ту појаву: „Морамо се сегитп, да свака психичка иојава нпје зависпа само од прошлнх и једновремених већ и од доцнијих психолошких и физичких процеса. Нека психичка нојава мож.е се више илн мање ослабити или избрисати доцнијом множином или разноврсношћу доживљаја — нролазак кроз музеј итд. — или једиим јединим јаким доцнпјим утиском. Мн зпамо п то, да неке представе „несвесно даље раде", уколико нису прекинуте другима. Најпогодније време за такве је случаје ноћ: спољашњи догађаји су отклоњени сасвим илн готово сасвим, и мозак се освежава у спавању. А најнепогодније време је за њих светао дан, када утисци п други доживљајн један други потискују и долазе Један за другпм. Под овпм претпоставкама је разумљиво, што је вечерње учење но своме трајнбм уснеху знатно надмоћније од јутарњег учења". Ако со у даљим огледима ово потврди, онда би то било значајно не само за дпевнп ред рада већ и за теорпју распореда часова. То би са другим ресултатима новијих испитивања на пример говорило и против збијања наставе пре подне, при чем се разноврсни иредмети гоне непосредно један за другим и тако својим утицајима радо на уштрб један другоме. Изучавање деце у Институту за културну и универсадну истоР И ЈУ У Лајпцишком университету. — Када је у летњем семестру 1909. године, јубилејском семестру лајпцишкога университета, Карло Лампрехт, носле дугпх тешкпх приправних радова, отворио свој Институт за културну и универсалну историју, замишљен на пространој основи и снабдевен свима средствима модерпе науке, он се и за то цостарао, да у иптересу изучавања унпверсалне историје оснује нарочити одељак за генетичку дечју психологију. Овај одељак требало би да послужи томе, да олакша разумевање примитивних култура, какво нам се показују у правреме културних народа и још данас код тзв. природних народа. Могућност за то ноказала се у првом реду на пољу уметничкога стварања, и тако су већ на више година рапије, од 1904. године, учињене опсежне припреме, да се добије већа збирка слободних дечјих цртања из свих земаља. Ова збирка има данас преко 100000 цртежа, и то не само из свих европских земаља већ и из других делова света, као из афричких немачких колонија и Француског Еонга, из америчких индијанских територија, нз Азије, из Индпје н Јапана. Поред ове збпрке има стручна књижница са немачким п главним инглеским и Француским делима. За оријентовање у проблеиима генетичке дечје психологије служе редовна семинарска вежбања, у којима учествују не само историчари