Просветни гласник

ШКОЛСКО КРЕТАН ј Е

201

веК и етнолози и психолози, а ире свега студенти педагогике. Ова веџбања уводе нарочито у методу упореднога пзучавања; развој душевних Функција код ипдивпдуе — не само цртачка иодобност, већ н језик, мишљење, рад воље итд. — испитује се под разним културннм погодбама, дакле нпр. на деци разних раса и народности: исто тако узимају се за иредмет испитивања каузалне везе, којих има у индивидуи ме!,у појединим функцијама у развоју. Од особите је важности нри том изучавање спољашњих утицаја, који долазе у обзир за духовно растоње, и субјектппнпх ногодаба, под којима бива урашћивање детега у културу свога народа (процеси рецепције). Битну улогу при овоме игра, увек питање — нпр. прн развитку језпка да ли дете има самб иодобност за нодражавање или и за проналажање. Увек су овде питања, која интересују не само упиверсалнога историчара и психолога народа већ и у великом степену и педагога. Од тема, које су до сада обрађиване, паводимо: Увод у основпа питања и методе упоредне дечје психологпје: ступњи развитка цртачке подобности код детета; развој нредстављања иростора; душевни развој код деце природних народа; упоређење цртачкога развоја са језичким развојем у детета. — у. * Вунтов положај према педагошкој психологији, о ком су створена разпа погрешна мишљења, види се из писма, којпм се седи научник захвалио председнику Института за експерименталну нспхологпју и педагогику у Лајпцигу иоводом избора за почасног члана. Ту се велп: „Кад сам Ја с&м био још усред ночетака овога (психолошког) рада, међу оним плодовима, којима сам се могао падати за будућност, чинила мн се као најважнија педагошка примепа, нрактична исихологија васпптања п образовања младежи. Та јодна је од најважнијих сврха и за науку радпти не само за садашњост већ и за будућност. Ко би знао то боље оценити него васпитач и наставник, у чије је руке стављен добар део старања за добро доцнијих генерација.. Мој је пут потиснут даље од ових поља иримене психологије и од рада на њима у интересу неизбежне концентрације испитивања (гојединога, и ја знам добро, да, су ми они што даље стоје ово узимали понекад као немање интересовања баш за педагошку нснхологију. Лајпцишко Учитељско Удружење, у чијој непосредној близини ја имам срећу да радим, не дели ову заблуду, ја са сасвим особитим задовољењем видим из речи у дипломи, које ми у тако великој мери чине част. А и ја смем казати, да изврсни радови, који су потекли из Института за експерименталну психологију Лајпцишког Учитељског Удружења, јасно показују, како може бити корисна таква подела рада, кад је практичар тако исто јако свесан о нотреби солидне тсориске основе, као што теоричар са своје стране треба да управља поглед на целину и на везу међу појединим областима". * Педагошки семинар у Будимпешти, који је недавно основала градска унрава као институт за даље образавање учптеља, иосвећен је нарочито и философијп , психологији и недагогијп. Он располаже психолошкопедагопгеом лабораторијом, којој принада стручна књижница и музеј, и школом за веџбање. У прошлом нрвом течају између осталога обра1,иване су и ове теме: Увод у философију ; психолошки правци и припциии; експериментална исихологија; Физиолошка и психолошка паталогија ученика; данашње стање недагогике; великоградска недагогика; увод у недологију; васиитање за^адЈ. заштита деце. /с>]■''' [р~/ н росветни гласник , I књ., 2 св., 1913. ДЗ