Просветни гласник

14*

школско кретање

203

23852 дела. Скоро 10000 дела изишло је у Инглеско.ј и исто толико у Сеиерној Америци. У Француској је у 1909. години штампано 8799 дела, а број новина и листова износио је у исто.ј години 15914. У Француској нродукција књига јако опада од неколпко година, још 1898. штампано је 14781 дело. — у. * Институт за науку о васпитању у Великој Школи за зкенске у Лајпцигу отвореп је у почетку знмњег течаја 1911/12. Он се састоји пз једне просторије за рад и бпблиотеке са 19 места за столом. Ручна библиотека има скоро једпно дела и листове за дечју психологију и науку о васпитању. У првом семестру било је 22 члана у инстптуту п са њима је приватни доцснат др. Бран (Вгаћп) вршио опажања на деци из дечјега забавишта о подобности асоцијацијо код трогодишње до шестогодишње деце. У летњем течају 1912; број чланова попео се на 37. Приватни доцепат др. Браи наставио је своја напред помепута веџбања из дечје психологије. У ово време су као нова дошла веџбања др. Ј. При®ера. Почетком другог семестра предан је јавноети и васпитни музеј, који је састављен са институтом. Онјопостао зато, што је због велике растурености пмножења материјала сада готово иемогућно нојединцу, дапрегледа све што је створепо на пространоме пољу васпитања. Због тогаје била потребна збирка свих васпитних напора, да бп се могле упознатп све везе међу поједпиим иокушајима и правилно оценити поједине појаве. Овој сврси хоће да послужи васпитни музеј. Он скупља моделе, таблице и списе о заводпма за чување мале деце. о дечјим забавиштима, дечјим склонпштима, реФормниж заводима, педагогијама за лечење, националним организацпјама младежи итд. —У* Основне школе у Француској — Приликом једне свечаности која је одржана септембра месеца 1912 године, Француски министар Финансија К 1 о 1;2 изнео .је у изводу све Фипансијске жртве које су поднели за последњпх 40 година Држава, деиартмааи и општине на основну наставу, иа било да су те жртве за школске зграде, школски намештај, наставна средства или за побољшање учитељских плата. Свакако није још све учињено, што се имало учинити, али ипак и поред тога напредак је толики, да му се збиља свако мора дивити. 1870 удео државе у издатцима на основпу наставу изпосио је 10500.000 франака у целокупној суми од 61500000 динпра. Разлика између друге и прве цифре падала је на департмане, оиштине, породице (школска ретрибуција). У буџету за 1912 годину кредитп намењени основној и вишој ооновној настави пењу се на цифру од 227000000. Ово повећање од 2165001)00 дипара колико пада на државу дошло је са потпуног преображаја који је учинио од илатежне и зависне основпе школе крајем царства назавпсиу и потпуно бесплатну. Ову трансФормацију је увек и истицала реиубликенска партија. — 1877 године, дакле у опо време, када је републикански систем иотпуно победио, буџет за основну наставу износио је 94000000, у чем је држава уделовала са 23000000. Број школа тада је износио 71547, од којих је било 45816 јавггах или лајичких. Закон од 1875 утврдио је минимум плате титуларних учитеља између 900 п 1200 динара, п титуларних учитељица између 700 и 900 динара; учитељских помоћника између 700 п 800, и учитељских помоћница између 600 и 650. — Законима