Просветни гласник

204

11РОСВЕТНИ ГЛАСНИК

од 1878, 1885 и 1893 који се односе на иодизање школских зграда од стране одгатина са учешћем држаниним, доиуштено је да се подигне или откупп од 1878 до 1912 нише од 50000 свагсоврсних школа; трошак око тога износио је преко милијарде. Поред овога за лоследњпх осамнаест година (1894—1912) подпгнуто је 15863 зграде са 35383 ОЈељења; п те су зграде стале 372000000, у чем је држава учествовала са 130500000 динара. За то исто време трошкови око подизања или откупљивања зграда за учитељске тколе изпосе 5500000, у чем је држава учествовала са 2500000.Док је 1877 у народним јавним школама било свега 2337000 учепика, а у конгрегацпоним тек 1628000, докле их данас има у народним јавним школама на 5500000. Засадимајош 147 конгрегационистичких учитељица, али .је и њих нестало крајем 1912 годпне. Данашњи број учитеља. и учитељица нење се на цифру од 125000. — Закошша од 1889, 1893, 1903, 1905 и другим доцнијим знатно је побољшано маторијално стање учптељско и удешено је да авансовање иде аутоматски, дакле за све подједнако, према утврђеним иравилима. Но, како се у последње време иоказало да су данашње плате недовољне, Влада, која се труди свим силама да одбрани и загарантује научни карактер школин, тражи нове путове за знатно матерпјално побољшање учитељско које би одговарало његовом важном и високом позиву. Уо1ите вл. * Покушај народног уметничког васпитавања — Од десет година на овамо готово се на све стране локушава да се узвишена уметничка уживања ставе на домак народу и да се детету да, у колико је то само могућно, естетичко васпитање. 0 томе су писане и објављене многе књиге, створена су многобројна удружења, на све стране подизали су се гласови, како се губи укус према уметности, и како неукусиост свуда већ иреовлађује. Што се нак тиче музике, у великом броју варошп, ириређивани су народни концертл с врло малом улазном ценом, а често и сасвим бесилатно; но није се увек имало усиеха, јер често они, зарад којпх су ови концерти п приређиванп, одликовали су се својом одсутношћу. Један од узрока овога непосећивања, којп не треба'сматрати свакако да је и једини, носигурно лежи у одсутности нли недовољности музичке култ. ре. Овако је без сумње мислио и један велики музичар, човек којп је у исто време имао срце и одважне иницијативе, Ргапћ Сћогау, из Женеве, када је у новембру 1910, у приземном спрату једне државне зграде, отворио курсове за левање, виолину и пијано по врло малу цену. Првог дана уцисало се 25 слушалаца; после два месеца већ их је било 92. Све друштвене класе налазиле се овде једна норед друге, синови и кћери малих трговаца, радника., ировесора, свештеника, сви су опи сачињавали слуптаоцс оне школе, која се из дана у дан сво то новећавала. Пред нама је месечна статистика ученика, и ништа нпје речитије. У јануару 1911 годиве, само три месеца по оснивању школе, цолокупан број унисаних ђака износио је 137. Почетком школске 1911 —12 школа почиње септембра а свршава се јуна — било је 179 ученика, децембра 1911 — 296, марта 1912 вшпе од 350. Оснивалац Сћо18у није се само на овом задржао. Да би увећао број оних којибисе користили „овим локушајем уметничког подизања'' — основао је овакве исте школе још на три места ; и оне такође добро наиредују. Но није се задржао само у границама жеиевског кантона, већ је ушао и у друге. И као