Просветни гласник

205

одушевљени апостол п проповедник обећава да ће овакве школе основати и по многпм друтим варошима. Главни је цпљ народне музичке школе — ове су речи оснивачеве п да пробуђује уметнички осећај"; но охрабрени постигнутпм успехом њезин оспивач н наставници иду и даље : „Наше школе нарочито су намењене оном свету који је досад био лпшон овог драгоценог узкивања и у којем се сусрећемо с ириродама изузетно одаренпм. Наш је цнљ нарочито да стварамо аматере, но тако1>е се надамо да стварамо часне уметнике, који се одликују моралношћу и својим талентом. Ово, разуме се у будућносги..." У овој школи изучава се певање, свирање у све врсте музичких пнструмената: клавир, историја музике, дикција и комедија, ритмитчка гимнастпка. Такса је између 2 и 8 динара. Број ђака је обично у групи два или трн; ио пет их је у групи за дикцију; по десет за хармопију; но двадесет за певање и ритмичку гимнастику. У курсовима за децу деца су између 7 и 16 годпне; за одрасле пак нема одређене границе за године. Декције су преко целог дана и трају и у вече до 10 1 / 2 сахати. Школа приређује и Феријалне курсове, у јулу и августу, н сваког трећег месеца „ђачка вежбања", којима могу нрисуствовати ђачки родидељи п њпхови другови. Годишњи испити држе се јуна, и ти су испити обавезнп. Нпједан ученпк ие може протендоватп на диплому, док ни.је годину дана провео изучавајући хармонију, музички ансамбл и нсторнју музике. Поред службених одлпковања, и сама школа, ради подстицања, даје награде, било у новцу илн у предметима. Саветодавна комисија састављена из ђачких родптеља, има дужиост да дискутује са управом школском о свима оним нптањима, која се односе на правилан рад и напредовање школино. Наставничко тело броји сад 27 наставппка. Они који су на.јвише заузети у ово.ј школи имају недељно нзмеђу 10 и 12 часова. Све је то веома красно и лепо, рећи ћете, алп одмах ћете запитати, да ли таква школа може живетиУ Може лп она саму себе пздржавати, нли ће моћи постојати само тако, ако буде имала сталну помоћ и поклоне? И то је питање било постављено самом оснпва.чу, СћоГзу-у. Оспивач прпзнаје да његов нокушај и његова народна мцзичка школа траже извесно самоодрнцаше и унраве и наставничког тела. Но, у исто доба, вели он, сусрећемо се са вишо уметнпка, но што с.е мисли, који су подобни да се посвете народном добру. Ревност је мојих наставннка изнад сваке похвале. Њпхове награде износе готово онолико колико на каквом копсервагоријуму. Школарипа ученичка довољна је не само да се исплате награде наставиицима, већ да се пелокунан буџет доведе у равнотежу. Дисциплином и редом. отрогом штедњом, успева се да постигне оно, без икакве помоћи оно, што се сматрало да је неостварљиво. Мајка школа, она која је прва понпкла у Женеви, која у почетку нпје имала сталног стана, сад има своју зграду; у другпм местима, месне власти беснлатно су ставиле овим школама на расиоложење своје зграде. Школа има и свој лист Народна музика, који излази осам пута годишње, п коме је задатак „да нопуњава уметничко васпитање"; још има и један други задатак, не мање важан, да одржава везу између ученика, школе и нородице, и да обавештава свет. Сем малих бележака које обавешгавају свет о школи, пма у овом листу и других драгоцених чла-