Просветни гласник

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

утидајп у васнитаљу, пначе со не може наспитати човои од частп. Пример зла био је саи Русо, и зато је хтео да њогов Екид буде нротивпост њему самом (стр. 17). У одељку под III, стр. 18 и даље, наведеии су главни принцпии Русовљеве педагогике, који се могу примпти: не треба журити, не теретити дете прерании учењем, не замарати га много (али ипак не сме се оставити да до дванаесте године васпитање буде „негатпвно", т. ј. да дете пипгга не ради). Добро му је што је истицао вредност носматрања природе, али она није једина од значаја у васпитању, јер сама она нема ону моћ ко.ју јој он придаје (стр. 27). Исто тако он није био ни против домаћег васпитања (стр. 31. п 32.). Овде му је још значајна напомена да треба постуиати с децом нрема њиховом добу (стр. 35), али ипак му је ногрошпо што тражи да се интелектуално, па и морадпо васпитање одложи за доцније (стр. 37). И четврти одељак, стр. 43., садржи неке напомоно, које се могу примити. А писац лепо истиче да је Русо посредно п својим заблудама учинио лепе услуге (стр. 43.). „Одбацивши бурне вековне традиције, он је иробудио духове, усиаване навиком, и лутаљем сво.је маште нзазвао је и сиромио тачна и ирактична решења". Овде се наводп: његово старање за физичкп развитак, захтев да се вежбају чула, да дете изучи ручпи рад, јер „приближује се век револуцпје" (стр. 46.), да се искључи ненотребно знање, да се искључи исторпја (стр. 53.), вредност путовања (стр. 62.) п учење страинх језика (стр. 63.) У нетом одељку, стр. 64., претресају се Русовљеве мисли о васнитању женскиља, за које је и сам прпзнао да му пису испале по жељи (стр. 65.). Из ов )г одељка види се како је био и неправичан ирема женскињу за које је преддагао сасвим друкчије васпптање (стр. 66.). „Између васпитања Емиловог п СоФпјнног постоји више него разлика, посто.ји бездна", реч врло иретерана, и кад се нрпзна да у васиптању може н треба да буде извеспих раздика у старијим годинама. Из овог одољка се види како он и потцењује женскиње, па ипак пма и лених мпсли о њнховом васпитању, због чега су га жене впше славиле и цениле него и људп. У шостом одељку, стр. 78., говори со о утпцају Рус.овљевог Емила, који је у Паризу и Женеви сиаљен, у Дондону двапут нреведен, а то .је била част коју онда ниједно Француско дело није доживело. Изнесоно је да јо утицај његов био силан, је;> „никад књига није изазвала већу грају ни толико заузела оишту нажњу". Чак .је било женских хаљина, о којима се говорило да личе па Русовљеве принцине (стр. 79.). Да не наводим више. Сппс је овај у истипи добра ствар. Српски нревод има два недостатка: 1. нреводилац није више упознат с недагошким идејам!! уопште, те су мпога места превођена буквално, грубо, а то слаби утисак овпх иначе трезвених размишљања пишчових. На нр.: „Ои се накнађује за своју невол>у и сво.је несавршености стварајући бпће сроћно и савршено" (стр. 16). „Вно би изгубљен један од најважнијпх васпитпих утицаја кад се дете зарана но бп навикло, да у мпслима етавља у првн ред осећања оних, који га окружавају п који га воле" (стр. 25). „Јасна .је истина, да интелектуадно васпитање треба да буде непосредно спремање за живот, и да је уобпчајени систем делом рђав п осуђен да проиадне, из разлога, што је нзмеђу сувише теоријског учења, које се надаже омладпни, и стварностп жпвљења, пзмеђу ђачког жпвота и онредељења човековог, дубока сагдасност, коју је Тен назвао „нескладношћу" (стр. 50). И 2. сва-