Просветни гласник

212

ПРОСВЕТНИ ГДАС1ШК

како због мање обавештености у васинтној теорији иорао је и језик да страда, и доиста он није свуда коректан, те понеки читалац пеће схватити лепо и правилно шта је иисад хтео да каже. То се види из наведених као ц овпх ставова: „Русо је срећније упућон у образовању поље него у образовању духа" (стр. 56.); „Треба да дате своје Старање п своју милошту" (стр. 57.); „И поред опе врсте антисоциалног запта, који је Русо наложио Емилу за читавпх петнаест годнна, не треба замипгљати да он од њега доцније неће хтети да начпнн бпће осетљиво и пуно љубави" (стр. 58 и 59.). „Ако се показује да не може подносити ни мале терете, то не чини само зато. да би изгледала нежиа,"него и да спреми пзвор и право да буде слаба у прилпци" (стр. 68). „Деликатне мисли иду уз декламације, за које бп со рекло да су тлапље болесног мозга" (стр. 75). „Од њега је улога васпитача уздигпута и оплемењена, и ватром свога одугаевљења Русо је утиснуо на науку и вештину образовања људи печат величанства и евечаностн једног религијског обреда" (стр. 87). Оваквих места има доста, п читалац ће морати да ногађа гата значе, тако су ружно речена. Али и поред ових мана ја препоручујем ову књигу. Њу би требало набавити за школске књиж,пице н читати. Тако сам рекао и у Гл. Ироевет. Савету. Љ. М. Протић. Мопа^зсћпТС Гпг ИбНеге Зс^иЛеп 1 . Негаив§е§ећеп шПег МИшгкипд папгћаНог 8сћи1таппег, Ш1тег81Ш81ећгег шн1 УешаИипрћеат^еп уоп Вг. К. К 6 р к е, те1гк1. §ећ. Оћег-Ее§.-Еа1;, Аћ1е11ип §8сНг1 §еп1еп пп К§1. Ргеизз. Ки11и8тш181;егшт, ипс! Вг. А. МаНћ1аз, тгк1. §ећ. ОћегЕе§.-1Ш ш ВегНп. XI. Јаћг§ап§, 1912, св. 1—12. Берлин, Вајдманова кљижарнида. (СВРШЕТАК) У седмој свесци на првом је месту расправа: „1Ле (ј-гШизсће Ма^гтаШс" од Бг. X. Е. Тнмординга, нроФесора техничке Велике Школе н Брауашвајгу. У њој пнсац разматра и потпомаже захтев, да се у гимназнјн читају из грчких иисаца н одломци математнчкога садржаја Ова је мисао у последње време изношена неколико нута. Тако имамо предавање Алојза Рпла (Шећ1): „Нитап1б1,1зсће 7Ге1е «1ез та4ћета1;18сћее ип<1 па1и™13зепзсћа1Шсћеа Ип^егпсћ^ез (Берлин, 1909) и малу књигу Макса Шмита (бсћппсК;): „КеаИз11зсће 81ов'е 1111 ћитапЈзЦзсћеи 1Јп(;егпсМ" (2. нзд., Лајпцнг 1910). А чињенп су н оглодн у школској књижјвности . Тако Виламовиц — Мелендорф у свом делу „0-г1есћ13сћез Безећисћ" даје одломке из Еуклида и Архимеда; а Макс Шмпт унео је у своју »ЕеаНзИзсће Сћгез1ота(;ћ1е" математичке комаде од Еуклида, Птодомеја, Никомаха, ДиоФанта и Ератостеиа, заједно са уводнма, напомеиама и Фигурама. Увођење грчке математике у гимназиску наставу тражи се на осиови начела, да хуманистичка настава треоа да ооезоеди свој знача.ј и задовољавањем захтева садагањости. Ове мислн нарочито јо изнео Павле Кауер Ра1аез(;га УНае. Баз А11ог(ит а!з 0ие11е ргак(лзсћег О-е^з^езћИЛип^, 2. изд.. Берлип 1907). Раније се као јодина сврханастави узимало то, да се васпита Шега1;а р1е(;аз; али се постуино истицало стнарно улажење у поједиие наставне предмете, те се тражило обазирање на три принцппа: реални садржај, историски развитак и језички израз. У настави језика иоказивало

1 Види Просв. ГдасииЕ, јануар 1913.