Просветни гласник

МРПКЛЗИ II ОЦЕНЕ

213

се ииак иротивљење томе, да се иоред језнчког израза води рачуна и о стварном садржају: ово се види већ и избора градива, које је скоро једино узимано из лепе књижевпости, за што се не траже каква стварна знања. Омер кдасичноме образовању било је нанајање ученика лепотама античке културе. И тек доцније, насупрот овоме, остаје нанред истакпути захтев задовољавања садашњости. А ако се хоће, да стварно поучавање има вредности и за садашњост, морају се узети оне области, где су стари дошли до ресултата са сталном вредношћу; ово понајпре важи за математику. Што је доцније пастава из латинскога језика, то је за Грке била настава из математике. Грци нису своје образовање добијали из учења туђих језика и књижевности, они су га црпли из наука, које су сами обелажавали изразом (лаО-тц^ага. Грчкој математнци даје непролазну вредност то, што она поред јасноће мишљоња, свесне смера, носи и поуздано естетско осећање. Грчка геометрија исто тако .је уметничко дело као грчка пластика и грчка појезија. Значај грчке математике није само у стварном садржају већ и у облику представљан.а, Стварање математичкога језика значило је стварање научнога језика уопште. Огледи из грчких математичких сниса, читани у оригиналу, треба само да допуне наставу из грчкога језика, а немају поред тога и намеру, да дају математичка знања. Они треба само да, наместе моот између наставе из математике и наставе из грчкога језпка п да ученике сачувају од опасне заблуде, да и научни радови не могу прииадати естетскп драгоценПм књижевним споменпцима. И, ноказавши у даљем разлагању значај и могућност наставе из грчке математике, писац завршује овим речима: „Било би наравно погрешно, кад би се хтео проповедати повратак на грчку математику. Напротив, да би се правилно могло одмеритп одстојање од ње, хоћемо да је јасно имамо пред очима, и то, што и њу узимамо, има с тога не само задаћу, да допуни наше разумевање духовнога живота у Грка, већ и да учини, да осетимо огромне напретке, које је наша култура учинила после старога века. Тако и не другачије можемо данас уоппхте разумети хуманизам. Не с тога, да се поново загњуримо у античку културу, лаћамо се изучавања класичне старине, већ да научнмо садашњост правилно разумети из супротности са једпим временом. које је сиромашније у спољашњим средствима али зато богатује у естетском просвећењу, и да је осветлимо и обасјамо чистим осећањем леноте тога прошлога времена". На другом је месту: „Е1е Векгад хиг Гтегеп Оез^аИии® <1ез 1Јп(;етсМз аи? <1ег Оћегз1;иГе Дигсћ Сгаће1ип§ с1ег Рптеп" од директора нроф. X. В у ндрама. Ппсац, дпректор једне школе, у којој је изведено рачвање у нримама (VIII и IX разреду) на језичко-историски (А) п математичко-природњачки одсек (В), иоставио је питање нређашњим абнтуријентима те школе, шта они мисле о овом рачвању. Од 163 њих (носледњи су од питаних онп. који су изишли о Ускрсу 1911. годиие) један је умро, 140 (86,4 Ј / 0 ) су одговорнли, а 22 нису, за које се последњз, вели, ппак не може рећи, да су иротивницп овој уредби. Из одсека А одговорпло је 83,6%, из одсека В 88,8%. Из склоности или према својој обдарености одсек А изабрало је 68,8% а одсек В 62%, зато што су одсек држали као корисннјн за свој доцнијп позив из А 47,5%, из В 38%, што су онште образовање у њему држали као боље из А 3,3%, из В 10,1°, 0 , због спољашњих разлога из А 4,9%, из В 12,7%, зато што нпје било неподељепе приме из А 3,3%, из В 0%.