Просветни гласник

214

ир0свет1ш ГЛАСИИК

На.јважнпје питање бнло: „Да ли се дато Вам опште образовање показало као добро?" На то су просто са „да" одговорилн из А 85,2°/ 0 , из В 78,5°/ 0 , а из А се 3,3%, из В 5,1°/ 0 уздржало од гласања. Ако се рачунају само онн, који су гласали, онда је пз А 88,1°/ 0 , из В 82,7°/ 0 ; днректно са „не" из А 4,9°/ 0 , из В *7,6°/ 0 . То ји зацело, вели В., значајан ресултат, нарочито у времену, када је мода, да се школа куди, што се више може. Друго је питање гласило : „Да ли Јв рачвање имало користи за Ваше стручне студије?" Овом питању придружнвала су се неколпка нотпитања, на које је ваљало одговорити, ако се на главно питање одговори са „да". На жалост, на ово питање чешће није одговорено. Ако се рачунају само они што су гласали, онда су са „да" одговорили из А 69,4°/ 0 , из В 69,9°/ 0 , а са „не" из А 30,6°/' о , из В 30,1°/ 0 . Ни код првог ни код другог нитаља ми не улазимо у појединостп. И ако није тражено гласање о рачвању, ипак су се 77,3°/ 0 из А и 81,5°/ 0 из В изјаснпли за рачвање. Ни овде не улазимо у поједпне одговоре, који су, уосталом, већином заннмљиви. Своје саопгатење В. завршује наиомепом, како је јасно, да се оваквим рпсиптнвањем не може решпти оправданост илп неоиравданост рачван.а; ово се може узети само као прилог за разбристравање чога питања. Можда ће се рећи, да је још кратгсо време, од како су учеппци оставили школу, да би се могло доћи до потребпе објективности, али се мора нагласити, да је доста њих већ свршпло академске студије, и то читав број са сјајннм усиехом, и да су се баш онн изјаснили повољно. Трећа је раснрава: „Гппеге ^УапсИипдеп ип<1 аиззеге ЕтИиазе 1т Деи1зсћеп 1Јп1;егг1сћ(;" од директора др. Р. Биргера. К04, ове расправе нећемо се задржаватн. Иснред одељка „Преглед књига", који редовно имамо у свима свескама, ова свеска доноси и преглед расправа у годишњпи школским извештајима за 1911., подељен овако: школска хигијена, наставни иланови и школска реФорма, математика, цртање и уметност. Осма и девета (заједно) свеска доноси на ирвом месту расправу: „БГе Аппаћегип§ иизегег 2вИ ап (Ие АпИке ипс1 (1ег Ц"п1;егг1сћ(; јп (1еп а11к1азз1зсћеи Зргасћеи" од проФ. др. Г. Шенајха. Дено написана и са добрим познавањем књпжевиости о иостављеној теми, ова расправа је ваљан прилог са гледншта школске наставе за утврђивање и расветљивање односа и веза између нашега доба и антпчке старине, чему у иоследње време поклањају нарочпту пажњу многи озбиљни и одлични научницп. Ради примера да наведемо само три таква рада. Имамо најпре збирку „Баз Егће <1ег АНеп. бсћгШеп ићег АУезеп ип(1 "УУ1гкип§ (1ег АпИке", коју од 1910. годпне издају позпати филолози 0. Крузиус, 0. ИмишиТ. Зјелински (до сада изашло три свеске); затим „АпИке ипЛ \У1г" (и на руском) од већ сноменутога одличног руског Фплолога Зјелипског (Лајпциг, 1811) и најновнје дело И. Кауера о овом питању: „Баз А1(;ег(;ит 1т Већен (1ег &е§еп№аг1" (Лајпциг, 1911). На другом је месту: „2 иг Ва§е (1ез О-утпазштз т Визз1ап<1" од проФ. др. Ј. Лециуса (Еегшз). Због важности н занимљивости, коју сама ствар има за нас, ову ћемо расправу опгаирније приказати. У Петрограду је крајем претпрогале године држан копгрес класичних Филолога. Његова задаћа није била научна, већ је по жељи министра иросвете Друштво за класичпу Филологију и педагогику, коме је на челу