Просветни гласник

ПРПКАЗИ И ОЦЕНЕ

217

<1ег МесИгшзсћеп иш1 с1ег РћИозорМзсћеп Еаки1Ш1", и „бкаШШећоз ићег (1аз Ггаиеп8(;и<11ип1". На последњем месту међу расправама је: „ГипЛег КиЛегкигзиз Гиг Оћег1ећгег ћбћегег Бећгап81а1(;еп Ргеиззеиз т ^апизее 1912", — извештај Р. Ула (ХЈћ1) о том курсу, на ком је 28 наставника лруских средњих школа слушало теориска предавања и вршило практична вежбања веслачка.Оем Тилманова статистичкога прегледа ,.Б1е Ке1&г;еид1из8е с1ег 8(;и(ИегепЛеп <1ег ргеизз1зсћеп 1Јп1уег811;а(;еп", који је на трећем месту у десето] свесци, имамо ту још две расправе. Прва је: „В1е егв(;е Кеу1зшп с!ег ■(јћипазагћеИеп", у којој директор др. Ф. Шлее износи своје напомене о поступању са тако званим „радовима радп вежбања" (ЦЂигдзагћеИеп), заведенпм од ире неколико месеца, из латинског и грчког, немачког, Француеког н инглеско^ језика и математике. Он на крају износи своје мишљење, да се ова веџбања не могу схематички изводити у свима разредима и предметима. Ну овај иосао, кад се разумно ради, добар је и све ће више добијати пријатеља. „Ми морамо имати стрпљења и сачувати слободан поглед и весело срце, које је подобпо, да пређе преко малих тешкоћа у почетку из поуздања у целину, која постаје". У другој расправи, „01е ХеИипд т с1еп ћбћегеп 8сћи1еи", од др. X. Штрунка, полазц се од претпоставке, да је штампа, ночевши од великих светских новина па до малих локалних листића, велика сила у нашем јавном животу. Новине долазе свуда, у сваку кућу, у сваку породицу, па оне долазе и младежи. Ми не сажаљавамо овај развитак, већ шта више тражимо, да ученицима и ученицама виших разреда у средњим школама њихови наставници покажу вредност, на чак и потребу сталпога чптања новина. Јер ако је штампа, као што писац мисли, најважнији Фактор за образовање, онда би било против света и живота, када средња ншола не би у свом раду за васнитање и образовање водила рачуна о њој и употребила је. Отало јо само до тога, да наши младпћи н девојке добију цравилан положај, потребно осећање дистанције насцрам овога значајпог културног Фактора. Јер већина наших данашњих новина није свесна свога значаја и одговорности за народно образовање. 0 тога средња школа мора васпитати за критичко читање новина, сврха треба да буде, да сваки апсолвент средње школе разуме кригички читати новине, а да „дидактика наставе из новина" не буде нарочити нредмет. Од стране иаставника и народних васпитача више пута су чињени предлози за реФорму садашње штампе, и писац разгледа ове разне предлоге, нарочито истичући захтев К. Бласа (у Кипз(;\уаг1;, св. од 2. септембра 1911.), да као нов тип новина буде недељни лист, којп би у ирвом делу у прегледном облику и реду тачно и јасно доносио стварне извештаје из свих области за прошлу недељу, а у другом делу „чланке умеренога обима, начелна изјашњења редакције и стране штампе у изводу". Такав један лист, недељни илн полунедељни, био би подесан и за зрелију младеж. Не можемо ближе улазити у излагање пишчево. И код наше је младежи зло са читањем дневних новина, па би ваљало размислити и ироучити озбиљно ово питање; чланчић Штрунков један је прилог решењу његову. У другом делу ове свеске прегледају се расправе о земљопису у школским годишњим извештајима за 1911.; трећи део, као у свима свескама, чини приказ књига. У једанаестој свесци после Тилманова саопштења „01е КпесМсћ АКћо^-бШип^" имамо само једну расправу: „Бег НеНешзтиз нп СгезсШсМзпросветни гласпик . I књ. 1, св., 1913. 15