Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДЕО

347

и изнад њега). За то симетрично распоређивање боље је уиотребити поменути количник интелигенције него интедектуадни ниво. Теже је проширити систем тестова и за одрасле (стр 71, 19). Ади Штерн се нада, да ће се и за њих наћи подесни тестови, као што Минстерберг већ препоручује американским „бироима позива", који могу давати савете за избор позива само на основу тачног познавања индивидуалности (стр. 8). Добро би било, кад би се нашле иаралелне серије тестова (не истих него исте вредности) за више година, како би се кроз више година могдо пратити развиће интедигенције код исте деце. Сигае розГеггогез су: диФеренцирати тестове према социјадном подожају, према поду, за глувонему децу итд. Нарочити тестови за међустуињеве {бу 2 > 7 1 / 2 година, ит. д.) нису потребни, јер се дедови године дају израчунати количником. Ако нпр. дете, коме треба још 4 месеца до пуних 8 година, може решити све тестове за 7 година и још 2 из виших ступњева, онда је погрешно рачунати му интелектуадни узраст само 7, него му ваља додати још (=0,4), јер је од 5 тестова за осму годину 2 погодидо. Дакле је његов интелектуални ниво = 7,4. Зло је и то, што се сваких пет виших погођених тестова додају ингелектуадном узрасту и без обзира на то, из кога су узраста (стр. 73, 26). Јер сваки тежи (виши) тест треба рачунати више него 1: један тест из једне више године треба рачунати као количник из те и ниже године. Ако нпр. једно дете погоди све тестове за 6 година, али осим тога одговори на 2 теста за 7, на 3 за 8, на 3 за 9 и на 2 за 10 година, онда његов интелектуални ниво није 8 (= 6 + 2; у 2 је урачунато десет виших тестова), него 8,3 (јер су на пр. 3 теста за 8 година = 8 ЗХу =3,4, дакле више од 3 и т. д., стр. 75). Оценивање и исиитивање финијих иостуиности у интелигенцији (стр 75,19). То Штерн зове и корелацијом „ранга". Кад хоћемо да утврдимо разлике у ступњу интелигенције између ученика истих година и истог школског образовања, онда нам треба нових метода, које ће се односити директно на ступањ интелигенције. Учитељи оцењују и уређују ученике па основу целокупног познавања истих. Али да ли се кратким испитивањем у једном низу тестова може поставити једна поступност, која би одговарала стварним разликама у интедигенцији и у којој би место појединог ученика тачно карактерисало његов ступањ интелигенције ? (стр 76). То се може утврђивати, прво, са више разноврсних тестова, као што је 8рсагтап радио и тако добио различне поступности које су у већој или мањој корелацији. Сиирмен је утврдио, да постоји једнаопшта интелигенција и да се она да ексиериментално испитивати тестовима који су у јакој корелацији (т. ј. у тешњем односу). Али је интелигенција свестрана способност, у којој се јаке и