Просветни гласник

362

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ПЕДАГОШКЖ И ШКОЛСКОПОЛИТИЧКИ ПОГЛЕДИ Б. ВУНТА од Д-р К. Јеаингхауза 1 Мучно је даиједан од педагошких погледа и захтева Виљема Вунта, како су пре свега исказани у његовој Етиди, није и иначе заступљен, па нпак они у својој делокупности имају карактеристично обележје. Већ и стога они заслужују интерееовање, гато овде етичар сасвим са својих гледишта обрађује питања о образовању и тако се обрнуто показује други однос између педагогике и етике, коју педагог унеколико само нрелиминарно може посматрати. Дабоме ово обртање становишта мора са собом донети уједно и ограничење круга проблема и концентровано излагање. Због тога неће се унапред смети очекивати један у свима појединостима изведен систем педагогике. Мораће недостајати многи специјални проблеми, на пр. сви дидактички, други ће се моћи само додирнути и наговестити, и тако ће педагог на неким местима радо даље питати, где је етичару допуштено престати. Ну баш одбацивање свих појединости, једино обртање погледа на најцентралнија питања о образовању чини онет могућним и неко обрађивање у крупним цртама, допушта да се у обиму представљене области јасно истакне систематски однос делова међу собом и према философским и психолошким оеновним убеђењима, те с тога чини нарочито изразитим образложење појединих погледа. Ауовимје образложењима обухваћено баш оно што је најбитније и највећма вредно пажње код Вунтових погледа. I Сврхаобразовању по Вунту је о пште ху ман о и наци о налн о образовање. Он оштро устаје против утилитарног схватања живота. које од самога почетка хоће да обзир на доцнији позив стави у средиште наставе. Јер само неком сагласношћу духовних смерова, која се остварује баш општношћу и заједницом основнога образовања, појединац се може васпитати за члана. моралне заједнице, шта више она сама је уопште само могућна. Образовање за нозив треба да се доцније настави на опште образовање. Ну најпре сваки, у колико му је могућно, треба да може имати удела у духовним добрима, која је човечанство и нарочито његов народ радом стекао и ставио на распо-

1 ХекзсћпЛ №г раЛа^оЈрзсће Рзућо1о§1е иш! ехрег1теп1е11е Рас1а^о|рк, св. 9, за 1912 годину. — Прибрани и укратко изнесени ногдеди познатога психолога и ф- досоФа немачког на васпитна н шкодска питања засдужују свакако и у нас пажњу, зато и објављујемо овај превод. Писад расправе асистенат је у психолошком институту хадског университета. М. Ј. П.