Просветни гласник

404

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

о емрти његовој, певао „Праху народољупца". Зато је поред народне ноезије Сима задуго био једини а увек најјачи учитељ Његошев. Још и на шест година пред смрт своју Његош сматра Симу за свога „свагда драгог наставника". Сима је био умро, а Његош му је клицао: 'Бе се силни подет мјери, међу прве ти си, Симо, Трудно те је и зазрети, камо ли те проћи мимо!

Ја сам теби много дужан — дужности су ове свете, Ка олтару цризнаности нека вјечно оне лете! Ти м' уведе иоглед први у зрачнијем просторима —. По искрености осећања и по складности израза ја ову песму ценим за најбољу Његошеву „малу" песму. А Његош је зацело знао ко.шко је трудно стати о бок Сими! Отуда и нема Његошева дела у коме се не чује ехо тона и.ш Симина певања иди народне поезије. Он и по спољним и по унутарњим обележјима иде за Симом. Његош је по дару лиричар, као и Сима, али је у његовим радовима најмање лирике — као и у Симе. У обојице је стих већином народни десетарац без слика. У њих је слик непотпун и неправилан у много случајева. Његошев је правопис — нарочито у раније доба — као и код Симе нека нарочита врста и средина. Као што Сима употребљава митолошка имена, те бића старога света и веровања меша са живим личностима, тако редовно чини и Његош. Симина тежња за алегорисањем, које је учинило тамним његова дела, иста је и у Његоша, те се обојица морају коментарисати. Из историјске, врло неодређене и случајне, лектире Симине прешао је у Симина дела помен историјских лица, те Сима помиње н. пр. ЈосиФа II — као што и Његош помиње н. пр. Пожарскога, о коме је случајно читао а кога и данас ваља тумачити српским читаоцима. „Поетски поглед" на српску и словенску историју дошао је у Симе по читању Рајића — исто и у Његоша. Обојина су скупљачи народних песама, и обојица то раде некритично: интересантно је да Његош није тога посла учио у Вука него у Симе! И један и други у збирке народних песама уносе и своје саставе — и, обрнуто, у своје књиге уносе народне песме! И Сима и Његош су плодни књижевници и обојица. писци историја својих покрајина. И Сима и Његош хоће да пишу и драме, и обојица имају исте недостатке и неуспехе. Сима опева ратове у Србији — Његош у Црној Гори; Сима пева и својим књижевним начином и имитујући народном певачу — Његош такођер радииједно и Друго. Као што Сима има накнадно испеваних песама за „Срби.јанку'' тако и Његошеве „Кула" и „Чардак" пристају накнадно за „Огдедало". У свима поменутим пословима најаре иде Сима па за њим Његош: четрнаест су година певали и штампали уноредо, али Сима нигде не иде за Његошем; редовно је обратно!