Просветни гласник

нриклзи и оцвне

411

на 30, никада више од иет на дан. На крају крајева нису у питању наставни иланови већ духовно и тедесно здравље ученица, будућих жена и матера. И, завршује, зато: ујс1еап1; соп8и1ев! После овога долази: »Баз Аћкосћеп аиЈ с!еп ^УапДегЈаћг^еп" од Бг. Штајера из У1нбека. На школским излетима оиравдана је жеља. да се црође са што мање трошка и да се буде што независнији од гостионица. Због тога на излетима од једнога дана обично се не руча у њима. Ну и на већим излетима мушки (УТапДегтоде!) поодавно су већ уобнчајили, да сами к У в аЈУ јела. Или се кува на ватри у једном већем лонцу за све, или се носе апарати за кување са спиртом. Охрабрен добрим искуством, које су са кувањем имали „ЛУаас1егуо§е1", и писац је са још једним колегом и женом и 21 ученицом из највиших разреда своје учитељске школе то огледао на једном већем излету; али је увео поједине аиарате за кување, јер му се ово чини нодесније нарочито за излете са ученицама, од којих су све по две имале један апарат, два лонца и један тигањ. За кување су имали већином консерве, али и јаја и макарона. За доручак нису кували, сем једном, јер им се чинило, да је боље доручковати у гостионицама, где су ноћили. У гостионицама су јели само у неким већим местима. И Ш. је задовољан овим покушајем, и по издацима и иначе. Еако су већ набавили посуђе за кување, то су доцније овај оглед поновили и на неколиким излетима од једнога дана, на велико задовољство свих ученица. Даља расправа: „ОћегЈугент ипс1 ПтуегбИагегеЉ" (директорГ 1с ћ е п) је одговор на један ранији снис о том, а предмет јој је чисто немачка школска ствар, због чега се нећемо код ње задржати, као што ћемо из овога разлога прећи и преко два даља састава у овој свесци: напомена, које уреднпк ставља на питање „8(;и(Пе11ап51.а11 ос!ег Оћег1угеит", и „Иихетћигдег М&с1сћеп8сћи1№е8еп од Бг. Жарнје Шпајерове (Зреуег). ■ У другој свесци, иоеле завршетка излагања података за рад 23. главног скупа „Немачког друштва за више женске школе", на првом је месту расправа: „БЈе ЕтћеИНсћкеИ; с1ег Б1еп81;ап\уе18ип8еп №г (Пе БЈгекгогеп ип<1 Бећгег ап с1еп ћоћегеп Пећганв(;аНеп уот 12. Вег. 1910 (Мг (Пе таппНсће Јидет!) ипс! уот 10. Магг 1912 (Шг (Пе \уе1ћИсће Ји§еш1)" одгимназискога проФесора Бг. X. Шнела Писац констатује, да је слагање међу нруским уцуствима за директоре и наставнике мушких и упуствима за женске средње школе тако велико, да се без устезања сме говорити о јединству школске службе у овим наставнпм заводима. Ваља одмах нагласити, да се избегава механичко подударање, да разлике нотичу из различности школске организације а нарочпто због обазирања на принцип истицања женске природе, који се провлачи кроз целу реФорму пруских виших женских школа од 18. августа 1908. године. Ш. је тачно упоредио оба унуства и у свој расправи побележио одстунања и разлике, које су због тога принципа и због разне школске организације ушле у упуства за женске школе као и нове одредбе у њима, које значе здрав напредак, и најпосле измене у изразу и стилу. Не можемо улазити у разгледање ових пишчевих опажања, али их нрепоручујемо нашим читаоцима. На другом месту, раније, Ш. је истакао политички, социјални и педагошки значај нових ируских упустава за мушке школе, па тај исти значај придаје сада и овим упуствима од 1912. годнпе. Могу се чинити и чињене су разне замерке и исказиване жеље за ревизију прускнх средњошколских упустава, па је и писац дао у поменутој ранијој прплици своје напомене; али при свем том он има одаје пуно признање: јединство школске службе у свима