Просветни гласник

480

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ФОрмуде постају израз морада овог или оног друштва, у извесном тренутку, а.1и никако образад „моралне истине" по себи. Оне се подједнако обраћају Мисирцу из доба првих династија, Асирцу из времена Саргонова, Грку "савременику Тукидидову, барону и прелату XI века, и кажу: „Треба бити правичан, треба дати сваком своје". Ади у овом сдучају, као и у толико других који би се могли навести, заједничка је само Формула која наређује саобразност одређеним законима делања, с опасношћу да се не повреде друштвене санкције, чији се отисак налази у свако.ј индивидуадној свести. Стварно напредовање друштвене правичности не може се дакле приписати утицају некаквог схватања те правде које би од искони постојало у свести. Без сумње, кад се извесан напредак постигне и добије израза у наравима. и законима, извесан број људи га је већ поодавно тражио и захтевао. Ади откуда то да га ови људи осећају као потребу ? Тај нови закључак нису могли да извуку из обрасца правде који им је и раније био познат; јер што да се дође до тога баш у даном тренутку, а не пре? Закључивање је дакле само привидно. Стварна чињеница која се ту апстрактно испољава, то је нонајчешће дубока промена изведена у којој другој области друштвених појава, готово увек у економској. Тако ропство, пошто се прво сматрадо као нормално, установа изврсна и неопходна за одржање друштвепог поретка, поступно је уклоњено благодарећи економском преображају евроиског друштва, а самим тим искључено из права помоћу свести, и осуђено у име морала. Тако и положај пролетаријата, пошто су га економисти дуго времена сматрали нормалним, неизбежним, у извесном смислу као дело Провиђења, гдеда се сасвим другим оком данас кад пролетаријат, свестан своје снаге, захтева и добија човечније услове егзистенције Заједничка морална свест почиње мисдити да су продетерска потраживања оправдана. Извесно, пошто је економски преображај већ започет, то ће сад појам боље правде ко.ју треба остварити још помоћи и убрзати покрет. Ади сама ова идеја не би поникла, нити би се развила и задобила потребну снагу да привуче милионе поборника, да није укупно стање друштва омогућило њено избијање на површину. У колико је историјски материјализам тешко бранити кад хоће да потчини сву еволуцију друштвањегову економском животу, у толико је ипак истина да се ниједна врста друштвених појава, иа ни морална и правничка, не могу развијати независно од свих осталих. Правду и морад треба схватити као „постајање". Ништа нам а рггогг не даје нрава да тврдимо како је то постајање у исти мах и напредак, и то напредак ненрекидан. Признати ово, значило би вратити се идеји природног морала, само у другом облику. Место да га претпоставимо како се непосредно открива у свес-ти сваког човека