Просветни гласник

548

равно, не врши без споразума са школским лекаром, а већином се и чини но његову захтеву и предлогу. Тако се исто и школски намештај набавља само по лекареву нахођељу, а он је дужан пратити науку, па се досећати, на пример, и о томе шта је најбоље ставити испред врата за брисање обуће ученичке. Школски је лекар дужан држати практична предавања не само на учитељским зборовима него и на састанцима родитељским, који су врло чести и многобројни. Пратећи непрекидно литературу и науку, лекар је у могућности да буде богат у темама, о којима ће говорити час пред учитељима, час пред. родитељима, а час пред ученицима и нижих и виших разреда. Настаје питаве: па како су за такав и толики посао награђени лекари у Немачкој ? Чудновато, али — са њиховим хонорарима не би били задовољни многи школски лекаЈШ овамо ближе истоку а с минијатурним обавезама. Максимум годишњега хонорара не прелази 2.000 марака, а минимум се спушта до 900! На питање: од куда да се у Немачкој не награђују боље тако корисни радници? — одговара се, да су многи лекари са заслужним доктором Херманом Еоном, којиједао прави полет оваквоме раду, били начелно одушевљени за такав посао, те су се одрицали награде, која се другима после њих одређивала с погледом на пожртвовање доктора Кона и његових првих следбеника. Ради се још и на томе, да се школски лекари истргну испод надзора градских власти и да се ставе нод једну вишу, али специјалну, управу. У вези је с тим и тежња да се такви лекари са свнм одрекну сваке друге праксе и да се посвете само школи. Школских лекара у Немачкој има како у којој земљи и области. Сразмерно их је најмање у Виртембергу а највише у МајнинхеЋСКом Херцегству. Њихова је сразмера као 1:143! У градовима су, пак ове прилике: у Келну на једног школског лекара долази 21.221 становник. у Дајпцигу 23.000, у ФранкФурту на. Ма)ни 20.643, у Кенигзбергу 18.900, Нирнбергу 17.400, Бреслави 16.920, Визбадену 12.285, Магдебургу 10.000 и т. д. 0 позиву н о положају школских лекара постоји већ читава стручна литература и развој је тих нитања нрегледно изнео доктор Шуберт у врло поучном делу „Ваз бсћикгг^езеп ш Беи48сћ1ан(1", 1905. Рускиња А. Ппсарева, испитујући те лекарско-школске прилике у Немачкој, пита се, када ће се и у њеној отаџбини градови иочети утркивати и на томе пољу рада. Тако питање можемо и ми ноставиги за поједина места у Србнји. Буде ли одговор иовољан — благо деци, будућим грађанима! II Савршено Је друкчиЈа улога школских лекара у Њујорку, у Америци: она је тамо сведена на минимум. Али и то има свога објашњења. Американци су уопште поносити са својих школа, ма да им на