Просветни гласник

НАСТАВА П КУДТУГА

549

то дају ирава тек нннсс школе. Године 1907 општинеки буџег града Њујорка износио је 750 мидиона Франака, од које је суме више од 150 милиона утрошено само на школе тога једнога града — за годнну дана! Американци су ноодавно начисто с питањем о распореду дечјега времена и школовања. Они су усвојили за правило да дете до навршене четврте године не учи ништа; у доба 5—6 године дете иде у забавиште, у7—10 походи почетну или примарну школу, 11—14 граматичку, 15—18 средњу школу, 19—22 колеж, 23 —25 универзитет. Прчмарна и граматичка школа чине у главном оно што ми сматрамо обично као народну или основну школу, из чега излази да то основно учење у Америци траје осам година. Ово — основно — образовање у Америци добија 95% целог броја, средњу школу учи само 5%, а униворзитет тек један од сто! Као што се види, Америка с општим, основним, образовањем стоји много боље него са специјалним. Али не само да је велики број деце која походе ту школу, него је Америка и у квалитету научнога градива које се даје деци измакла далеко напред. Овде ће бити речи само о Хигијени и о Познавању Природе, како се ове науке уче у основним школама града Њујорка, што ће показати зашто се улога школскога лекара тамо савршено разликује од позива таквога лекара у Немачкој. Учење, дакле, траје осам година, али се оно практичније дели на шеснаест полгођа или семестара. У првом полгођу деца још не знају читати; стога је учитељ дужан децу учити усмено, приповедањем, износећи им само разумљиве примере. Према томе деца слушају поуке о чистоти и о лепим навикама које номажу одржању здравља па им се у примерима говорп и о утицају алкохола и уопште опијних пића. У другом је иолгођу већ јаснија и одређенија реч о иавици на чистоту. Ту се говори о чистоти коже, очију, ушију, носа, руку, врата, тела, нокти.ју и косе. Ту се чује како нема права да за сто седне онај, коме нису чисте руке и лице, па се казује и како се та чистота може постићи и очувати. Треће је полгође поглавито заузето говором о зубима ијаснијем излагању о утицају алкохолних и наркотичних средстава уопште. Ту се ученику нриповеда шта је то здрава храна и какав ,је њен значаЈ за растење, за оншти изглед и т. д. Еао закључак говора о зубима излази потреба држања особите чистоте зуба, па се у виду ванредно популарних лекција говори деци о анатомији, физиологији и хемији зуба. Четвртога полгођа деца већ слушају о шкодљивости прекомернога једења и велике употребе слаткиша и другог штетног јестива, па се у опитима показује сва штетност од незрелога воћа или слаткиша.