Просветни гласник

552

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

као и о контродисању себе сама, о важности неговања добрих навика, умних и моралних. Даље долази тумачење емоција и утицаја на пр. наде, страха, бојазни и др. на дисање и на варење хране; за тим је реч о идеји и вољи и њихову утицају на тедо у смислу хигијене; о физичком , умном, морадном и социјалном значењу добре хране и одеда — и тако даље... Кад ученик све то изучи; кадученик све то стварно научи — онда је заиста позив лекара шкодског сведен на минимум: лекар свако јутро има да обиђе шкоду и да се прихвати дечења оболедога — ако таквога има! И то је сва његова дужност! Остаје још питање: како учитељ сам може знати све то што је дужан да предаје? Одговор је прост: он то постиже нарочитим спремањем у курсевима и подагањем испита, при чему ее на стварно знање предмета пази више но и на саму педагогију. Нема, на пример, јела, чију хемијску анализу њујоршки учитељ не би умео тачно одредити. Ади зато месечна пдата учитељева износи 450 а учитељичина 300 Франака месечно. А.

КАКО ОЕ ЖЗУЧАБА НЕМАЧКА ФИЛОЛОГИЈА? Предавање 1 проФ. Фр. фон дер Лајена

Ми овде нод немачком филодогијом хоћемо да разумемо науку о немачком језику, немачкој књижевности и немачком народу. При том ми не схватамо немачки у подитичком смислу већ овим обухватамо целу област немачкога језика, дакде и немачку Швајцарску, немачку Аустрију и Немце у туђини. Ми шта више схватамо реч немачки још шире, то .јест у смислу Јакова Грима, дакле да значи што и германски. 1 Ггјес1г1сћ уоп (1 е г Беуеп, професор минхенског универзитета, држао је ово иредаваље у друштву слободних студената у Минхену, и објавио га, под натписом: \УЈе 8 (исИег1 тап (1еи18сће РННо1одЈе? (Минхен, Рајнхарт, 1911). — Немачка Филологија млађа је од класичне и, као и остали филошки системи новијега датума, постала је по угледу на њу. Даље, предавање професора Лајеиа, као и предавање професора Крузиуса о класичној филологији , држано је у студентском друштву и такође намењено почетницима у филолошкој науци. Оба ова предавања' на неки начин се допуњују, те због тога, мислимо. српски иревод Лајенова предавања, које ће свакојако бити корисно и код нас, згодно долази после превода предавања Крузиусова. И у овом преводу похрсбна су била само мала скраћења. Преводилац.