Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛ1УРА

553

Немачкоме дакле припадају холандски, Фризиски, инглески и северни језик— Наука о немачком народу може се иоделити на немачки Фолклор и немачку науку о старинама. Фолклор изучава биће и историју немачке приче, немачке бајке, немачке песме, немачке нословице, даље обичај и право, веровање и празноверицу, стан, одело и храну. Област немачке Филологије дакле по простору а пре свега по времену врло је велика, јер ова Филологија почиње управо са немачким постанком и наставља се до садашњости. Из ове сувише велике области, којом је у њеном целом пространству још владао један научник као Јаков Грим, издвојиле су се и оделиле у току десетина година неколике оделите области и постале су науке за себе. Инглеска и северна Филологија припадају данас само још утолико немачкој филологији, уколико иду уназад у германску старину, заједничку свима германским племенима, или немачко наслеђе даље образују. То значи, они ту припадају по свом језику, од првих столећа по Христу па до краја Средњега Века. даље по својо.ј вери, пре свега по вери у богове, затим но боговским причама и јуначким причама. — И историја новије немачке књижевности од Дутера иа до садашњега доба важи данас као самостална, за се одвојена наука. Али и даље се жели, да германиста познаје немачку књижевност у целом њеном пространству, као што треба да влада и целим немачким језиком. У немачком, тј. германском језику разлику.јемо три велике групе, источногерманску, северногерманску и западногерманску. Представник источногерманске групе је готски, северногерманској припадају дански, шведски, норвешки и исландски. Западногермански језик обухвата немачки у ужем смислу и уз то холандски, Фризиски и инглески језик. У обиму немачких дијалеката, у обиму горњонемачкога, средњонемачкога и доњонемачкога језика има опет мноштво прелаза? и разлика. Нарочито горњонемачки и средњонемачки језик почевши одприлике од Г<>. века разликују се од ^оњонемачкога језика тако званим високонемачким гласовним померањем (доњонемачки гк, средњонемачки и горњонемачки гсЈг; доњонемачки Ла1, средњонемачки и горњонемачки (1аг ; 4аз; доњонемачки ир, средњонемачки и горњонемачки аи(, итд.). Готски језик је најстарији син германског језика, о ком немамо пјисмених сведочанстава, и који већим делом можемо реконструисати по особеностима, које су заједничке свима германским дијалектима. Али у многим случајевима готски језик може да важи као представник германскога језика. Изучавање готскога језика је основа за изучавање старога северног, старога инглескога и старога немачкога језика. Од готскога, нај.јаснијега и најпрегледнијега од свих германских језика,

1 Језив у северним земљама, т. ј. на Скандинавском Полуострву (игведски и норвешки), у 'Данској и на Исланду. Превод.