Просветни гласник

562

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

ВАОПИТАЊЕ ДУХА ГЕОГРАФИЈОМ Да је завршетак васпитања да створи дух а не да напуни памет то је идеја и правило, о којима се нема шта дискутовати. Стварна вредност духа не мери се толико по броју знања која он има, већ по његовој умешности да та знања пре свега организује, а потом да се њима користи за разне циљеве спекулативног или практичног живота. Средишни елеменат ове умешиости можда је оно што би се могло назвати „осећање" или „навика каузалности". Ово осећање — или ова навика — садржава у себи једновремено осећање општега детерминизма, и потребу да се истражују узроци каквог Факта, као да се пред виде и последице. Ко сте? Откуд долазите? Еуда идете? У каквим сте односима са својим суседима ? Са мном ? — Изгледа да каже дух свему оном што прелази преко поља његове свести. Ова сиенијална љубопитљивост је сама собом организаторска сила и њезина је вредност толика, да не треба ништа занемарити да је пробудимо, да је учврстимо и да је учинимо обичном код деце. * * * Све оно што се налази по нашим елементарним програмима, као градиво за учење и сазнавање, није подједнако погодно за ову Формацију. Могућно је да уски детерминизам управља збирком Факата која зовемо Морал—Историја—Граматика—Биологија—Цивилизација и т. д. Шта је стало до тога. ако су за децу несхватљива и Факта и њихови односи. Не треба дакле полазити од онога што се има у себи, нити пак од онога што је за нас; треба полазити од онога што је за дечји дух, водећи рачуна о његовој нарочитој активности, о његову укусу, о његовој реакцији. Ова је радљивост доста добро позната; зна се да је она пре свога оевојење света осећањима — и да су деца пре свега изврсна али „непостојана огледала света". Њихово је искуство сачињено нарочито од сензација и унечатци треба да буду прве материје њиховог интелектуалног рада — пре но све остало. — „Све остало", то је оно чему одрасли приписују велику вредност и што им изгледа као „најдуховитије" удуху; аистрактне идеје, опште концепције, морална и социјална Факта, ФилозоФске и естетичке конструкције... Да ови облици мисли имају огромну вредност, о том не може бити говора, алп да се одмах тим идејама могу кљукати и хранити деца, да се иде па то да им се да оно што се стекло тек крајем свога васпитања, да се она одмах и спрва повију нод Формалне или апстрактне идеје, далеке или комплексне, све то није ни природно нити на свом месту. Што је природно састоји се у оном да се она уведу и упуте у рад духа, користећи се оним што је њихов дух стекао директно, њи-