Просветни гласник

НАСТАВА П КУЛТУРА

563

ховим првим искуством у стварима. За људе ово је искуство кондензовано у оном што се зове „наука", или Физичке и природне науке. Свака од н>их има свој домен, ограничен на извесна Факта и на извесне односе. Има једна наука међу њима која се уздиже над свима у оном што оне можда имају најнепосредније приметљиво, у оном што нружају најбезначајнијим очима — и та наука је геограФија. Један од мојих старих наставника радо би рекао е некаквим хумором једва свесним: „ГеограФија? Скуп свих наука". Имао је право. Ниједна наука не баца директнији и обимнији поглед на укупност ствари и људи, ниједна није примчивија за сав осећајни свет, ниједна не позајмљује толико својим сестрама да објасни, да веже, да среди Факта која посматра. Самнм тим она се нуди васпитачу као дисцишшна необично погодна не само да обогати искуством наше ученике, већ да пробуди, да развије код н>их осећање принципа узрочности, да ништа не бива без узрока, и да су узроци готово увек конкретни, видљиви. Дил> ми је да покажем зашто је геограФија добра па чак и узвишенија од осталих. * « Очевидно није овде реч о традиционалној геограФијк, о оној геограФији како је још схватају многи уџбеници и врло многи наставници, и којој изгледа да је главно наштење у томе да пописуЈе Факта, да их иоређа по еличности и различности. Научити и запамтити имена рекама и њихову дужину, имена планинама и запамтити њихове висине, ноделу појединих земаља и њихову насељеност, знати железничке нутеве, спе то нема никакве васпитне вредности. Од како је геограФија постала и уврстила се у ред наука, она има свој сасвим други циљ. Она хоће да опише и да објасни. Она никако неће да раздваја оно што је тесно везапо на лицу земљином. Она узима какву земљу као живо биће, узима је као карактеристичну јединицу, али у исто време и у комплексности, и како су извесни примордијални елементи већ познати (земљиште, климат, ситуација) она показује да све стање живота минералног, вегеталног, анималног, човечијег зависе од комбинације мање или више непосредне од овах елемената. Такав дух провејава и таквим се духом оживљавају лепе лекције из геограФије великих научника геограФије. Све је то, рећи ће нам се, вр.ш леио, али то је неприступачно деци ио основним школама. То је, баш напротив, сасвим нриступачно; нема ничег што би било приступачвије и у исто доба богатије од стварних, конкретних Факата, која се дају посматрати свуда и свакад, која еу везана у дугачке ланце односима сигурним и видљивим. ГеограФија онаква каква се може и онаква какву треба свуда настављати нашим ученицима, показује сва ова преимућства.