Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

571

их учинимо примчивим методом која наслањајући, доиста, нашу наставу на дично искуство и на оно што је ученику познато, овога води, што је могућпо брже, од онога што разуме интуитивно, од онога што га интересује без натеривања оним појмовима који, и ако су више апстрактни и мање директно пристуначни, ипак зато нису ништа мање важни и потребни. Треба се, свакако, језиком и начином изражавања сгавити на ниво своје слушаонице, али то је једино у диљу да се тај ниво нодигне; треба нам се прилагодити дечјем држању и ходу али да бисмо убрзали и једно и друго; треба нам да будемо мали са малима, али да бисмо их дигли изнад њих самих и да бисмо их очвршћали. Ако тачно у стопу идемо за њиховим укусом наши ће нас ученици стерати у уски круг конкретних примера, анегдота, сензација п слика. Наша је дужноет да им отворимо свет идеја и то је посао метода. Нод погодбом да везујемо идеје, да ирелазимо од једне другој логичким и природним трансакцијама и да пружимо наставу која неће бити права противположеност појмовима; под погодбом да се има градиво и да се има метода, само нод тим погодбама могу се, по нижим разредима, приређивати јеа,новремено врло снажне и иросте лекције, могу се ђаци одвести много више и много даље но што се уопште верује. Страх од „сувиш.е тешког", нагони да често пута допадну и најбољи међу нама оног дечачког торокања. Л.екција која прелази „изнад глава ученичких" обично је, запамтите то, лекција која претпоставља претходно знање појмова којих ученици немају; али кад се њом добро руководи, кад је она добро припремљена претходним лекцијама, кад је дошла у своје време и кад јој је ред, тада би била пријатна и корисна. Јака (лекција) није овде синоним са нејасном, тамном, нити са тешком. Учитељ који има знања и који га уме да употреби, таквог учитеља не збуњује множина идеја. које има да саоишти својим ученицима, он се непрекидно стара за прилагођивањем и редом. Кад је овај ред једном утврђен, кад је илан васпостављен, множина идеја пре му изгледају као елеменат интереса и успеха, прилика за ученике да учине што више напора и да осете што више задовољства у учењу. Празна настава није васпитна, не изазива врење напора, а настава и сувише издигнута обесхрабрује га. Треба открити праву средину. Значи промашити циљ ако се оде преко тога. Могло би се плашити да овај други случај не буде често наш у основној школи. 1 ј е јоигпа! <1еа таШи ^еига в -