Просветни гласник

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

577

III. Иза сиољашње историје савеза скрива се и богата унутрашња историЈа. У току свих 40 година, бранећи се и нападајући, одавајући се мирној организацији, замишљајући широке планове и занимајући се свакодневним обичним нослом — савез је вазда остао веран једном за свагда одређеном задатку: Потаомагати уздизање народног образовања иутем уздигнуте народне школе. (Чл. 1. правила.) Но путови и методи рада, којима се користио савез, знатно су се мењали п ширили, према његовом растењу. Сва његова предузећа, у оно време, могу бити подељена на два главна дела: 1) Предузећа, помоћу којих је савез имао у виду да: како у самој учитељској средини, тако и у друштву у онште — изведе правилне погледе на суштину и задаћу школе, а ради тога вршити утицај на школску политику и законодавство; и 2) предузећа помоћу којих је савез имао у виду: потпомагати поправку духовнога и материјалног стања учитељског, сматрајућп учитеље најважнијим Фактором у школском народном образовању. Рад и по једном и по другом овом одељку састојао се из два дела, нз теоријског објашњења и расправљања истакнутих питања, и практичног остварења њиховога. За теоријско објашњење свију питања савез се користио, а и сад се користи, својом соаственом штамаом. Ако је у почетку свог оснивања савез имао мало својих органа, данас се на то не може пожалити. У почетку ове јубиларне године савез и његови одељци расиолажу готово са 24 0 иериодичних издања. И ако штампа савеза има огромни значај при разрађивању питања, ипак за ауторитативно и завршно објашњење важнијих нитања, служиле су и служе учитељске скуаштине, које се састају једанцут или двапут у годпни. и многоб.ројне скупштине његових одељака. И на општим и на посебнпм скупштинама долази по неколико хиљада чланова. На овогодишњој је било 8130 чланова. Немајући могућности задржавати се на свима питањима којима се занимао савез и његови одељци, ми ћемо се дотакнути само оних, која су расправљана на главним скупштинама, групишући их не по хронолошком реду, него по садржини и исходу резолуција скупштинскпх. Разгледајућп тај материјал може се одмах приметпти, како се јако изменило расположење свесног (разумног) дела учитељства, сконцентрисаног у савезе, кад се упореди са епохом 1848 и 184-9 год. Револуционарне буре прошле. Не говори више учитељство ни о коренитој реФорми свију околностн (услова) школских. Одлучна решења су ишчезла. Ако би сабрали уједпо све теме које су расправљане на скупгптинама, видеће се да су савезом била покретана мал не сва школска и учитељска нитања. Немачки учитељски савез морао је неколико пута расправљати једно од главних питања народног образовања, а то је: У чијој је уирави требала да. буде основна школа ? — Да ли опште царевинске управе, да ли управе појединих држава, или онштина? — И на то нптање скупштина је дала прецпзан одговор. Школа је била призпата за државну установу, а учитељ за државног чиновника. Но уређење школа и надзор над њима улази у делокруг не опште — царевинске власти, него само управе посебних савезних држава германских. Но остављајући управу над школама владама појединих држава, савез је настојавао и на томе, да те владе одређују само основне одредбе, а даља разрада њихова мора се оставити општини н учитељству. Влада у свакодневном животу школе има првенствено право надзора. Питањима о државној уирави над основним школама савез се много