Просветни гласник

ШКОДСКО КРЕТАЊЕ

585

усвојено за стуиање у школу утврђено је за иуних шест година. Пристаје се да дето може бити п старије, али не треба заборавити да васпитање иочиње много раније и да ире но што је достигло до ових година дете може ићи.у дечји врт, у дечје забавиште, и да се ове врсте школа сматра.ју као помоћнице елементарне школе; 2) Шкодска Фреквентација је неправилна по америчким варошима. Може се рећи да је 70 од 100 од уписаних ученика увек и стално у школи; 25°/ 0 су одсутни бар за једну годишњу четврт. У овом погледу не може се толико помоћи законским прописима, колико кооперацијом иородпца и школе и интересом детињим према школи; 3) Интерес детињи је моћан Фактор педагошки: да би се тај интерес пробудио и нодржао, важно је да се од нознатог цде непознатом, да се избегава сухопарност и да се не плаши разноликости. и да се буде наставник пун интереса према своме позиву; 4) Зарад овога не треба занемаривати напор и иажњу. Интерес и напор су две речп које не би требало никад истављати једну друго.ј: уколико више учитељ заинтересује дете за оно чем га учи, у толико впше му .је дужност да га нагони на енергичан рад; 5) У основној школи дете треба да се научи радити и то да ради иптелигентно. Што је важно није толпко оно што улази у главу детињу, већ шта се може учинити да из ње пзиђе. Нека дете уме да се служи књигама и стварима, нека уме да нрикупи разна мишљења и нека их контролише; 6) Треба укинути нретрпапост разреда, пошто се тежи тиме да свако дете буде посебно васпптано. * ЕА. Једна шкодска статиетика — Шведски статистичар Сундбарг објавио је ове иодатчс: Непнсмених има у Немачкој 0,05 проц., у Шведској 0,1 проц., Швајцарској 0,1, проц., Данској 0,2, Великој Британији 1, у Холандској 2,1. Француској 2, Финској 4,9. Белгији 10,2, Аустро-Угарској 25,7, Грчкој 30, Италпји 31,3, Бугарској 53, Србији 62, Русијп 62, и Румунској 75 проц. Средња Енропа има дакле најмање иисмених, ако се ту не рачуна АустроУгарска, и северо-заиадној Европи напротив 30 проц., у источној (са АустроУгарском) 55 проц. С погледом на посећивање школа Сундбарг је узео сву децу од 5 до 15 година, ради подједнакости. То износи онда за северозападиу Европу 75 цроцената, за југо-западну Еврону 60 проц., за источну Европу само 27 проц. деце, која иду у школу, између 5 и 15 годпне, за целу Еврону износи 50 проц. Целокупни издаци за народну наставу износе у целој Европи округло 2000 милиона круна. Русија која има четвртину евроиског становништва. учествује у том само са једним двадесетим делом, Немачка са трећииом, Велика Британија са. четвртином, Француска са осмином и Аустрија једва са десетином. Европа има свега 465.451 школу, 1050.632 наставника п 45,281.691 ученпка; број паставника износи у Русији 195.000, у Великој Бритаиији 177.629, Немачкој 168.000, Француској 158.865, АустроУгарској 124.855. / * Е(1. Учитељи универеитетски етуденти — Око 5000 немачких учитеља народних школа раде на свом даљем образовању у великим школам? сваке врсте, било као иматрикуловани студенти било као хоспитанти. *