Просветни гласник

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

593

— писац овде наводи разноврсна новија испитивања у Француској и Немачкој, — да се не мозкемо надати „чак ни могућности једне опгате акције" (стр. 7). И тако се не може разликовати ни циљ коме цео покрет (Г епаетМе <Ји топуешеп!) тежи, ни идеја која га води. Ипак писац разликујо две врсте психолога: једни се баве „изолованим" проблемима не водећи бригу о „ финалпој сиптези" ; други стају на једно више стаповиште и покушавају један „систем експеримената" који може оправдати највише циљеве Психологије (стр. 10). Први се тип образовао у Немачкој и преовлађује тамо и данас. Писац овде спомпње специјалне радове Вунта, ШтумпФа, Милера, Циена и др. Исто тако помиње радове Талијанца Мосо и Француза: Бинеа, Анриа, Жанеа и др. Најзад, писац не заборавља ни многобројне американске лабораторије (стр. 13). Али ниједно од ових испитивања нема резултата који би нарочито одскакали (гезиИ;а(;8 заШап(з), ниједно није имало одсудног утицаја на „организацију нове науке". А зашто не? За то што су испитивања чињена насумце (а 1' ауеи§1е); што се „хазардни карактер" оних испитивања — од којих су многа бесплодна или од релативне користи, док друга имају индиректног интереса само за психолошку карактеристику индивидуа — „са временои није ни у колико модпФиковао". Писац то доказује на појединим испитивањима, пре свега, на психофизичким , која оштро критикује. Та испитивања нису „ни од какве помоћи" за испитпвање душевнпх појава (стр. 17). Сам циљ њихов је „потпуно бесплодан". Психологија је била „погрешно оријентована" и за то њена испитивања нису могла допринетп разјашњењу „механизма духовних Феномена" (стр. 20). Што писац на супрот експерименталним психолозима, које овде помиње, тражи, то су процеси у мозгу, то је „механизам споја" (1е тесатзте с1и Неп), а не његове варијације (стр. 25). Пошто опширније излаже исаитивања појединих нспхолога у Француској, Немачкој и Енглеској (одн. у Америцп), писац завршује речнма, да се тако материјал гомила у свима врстама, а метода не добија одрођеност и обим (рогУе), који су потребни да би се осигурала будућност нове науке (стр. 30). 0 поједпним испитивањпма, ко.ја писац излаже, нећу овде говорити, ни пишчево мшпљење о њима крптиковати, јер би то далеко одвело, а за нас и нпје од тако великог иптереса. Друга глава — Езза18 (1е буз^етаШаМоп — говори о другој групи психолога и то, нрво, о Техници вксаерименталне Психологије од Тулуза, Вашида и Пијерона. Ови психолози су проширили психоФизичка мерења и на памћење и на пажњу, о којима писац врло опширно говори (стр. 31 — 55). Писац их, разуме се, критикује. Јер он и у свима тим испитивањима види, на крају крајева, само „чисто индивпдуалне знаке" који не карактеришу „природу самог Феномена свести" или „механизам Феномена" већ више само моментано стање (стр. 37 — 45). Шта више, испитивање памћења онако, како то ови испитивачи чине, дало би нам врло варијабилне' и случајне цојединости чак и за карактеристику пндивидуа (стр. 44). Писац се за то чуди, како су поменута три испитивача могла имати „храбрости" да тврде, да главни задатак експерименталне Психологије и лежи у „психолошкој карактеристици индивидуа" (стр. 46). По ппшчевом мишљењу „прави циљ" експерименталне Психологије не лежи у познавању „вегатачког и апстрактног типа" већ у познавању природе психичких Феномена, њихове локализације и њихове везе с организмом (стр. 47). А баш ова} циљ је доказ, да је синтеза на садагањим основима експерименталне Психологије