Просветни гласник

42*

НГЦКЛЗН II ОЦЕИЕ

607

вити, ма она мало и нредвачида интелектуалном нивоу своје иублике. Оваква, каква је, Циенова Иснхолигу.ја вероватно неће тако брзо застарети, те ће је можда и потоње генерације моћи корисно унотребити — и корисније но садашња. Тек све ове примедбе јасно показују, да преводплац није умео изабрати дело које ће на свој језик превести и тиме вите задужити свој род и љегову књижевност. А он је заиста могао увидети, да његов ивбор није срећан: за то је имао довољно основа подозрења — у самоме себи. Јер избор Циенове ГГсихологије му је морао изгледати у толико незгоднији, што је није — ни сам разумео. 0 томе ће нас неколика места уверити. Свакојако из тога разлога превдилац се није одважио да нам место лревода ове књиге која је, ако ништа друго, за нас и сувише опширна, да кратак извод из ње. Колико би нас више задужио! Колико нас је више задужпо Св. Максимовић изложивши нам јединствено кратко и одлично Вунтову Психологију! Превод Вунтове Психологије не би био ни близу толика добит за нас, као што је Максимовићев извод из ње! Али то је, разуме се, далеко тежи посао него просто превођење. А Циенова Психологија је заиста преведена просто, тако рећи пасивно. То не мора значити прекор. На против. Психологија није поезија. Она је преведена, како треба да буде преведена: необично савесно. Ја подвлачим: необпчно савесно, што значи веома много и може служити на част преводиоцу. Он може бити поносит, што у том погледу стоји, чини ми се, високо изнад своје просечне средине. Како се у нас често преводи! Како се лако „местимице" допуњују и „носрбљују" — научне књиге, Наука! Како је преводилац био необично савестан и како он, судећи по овом преводу, одлпчно познаје немачки језик, то је његов превод као целана беспрекоран, одлпчан. Погрешака је врло мало. Не мислим, разуме се, штампарске грешке којих на жалост има доста, нарочито у несрпском тексту, у примедбама. Са обзиром на преводиочево знање језика и његову савесност у иревођењу, његове погрешке у толико више падају у очи. Јер то нису погрешке које су лоследица незнања језика или невештине и несавесности у превођењу, већ недовољног познавања саме ствари, недовољног стручног или недовољног зпања у опште. То се види и из регистра на крају књиге у коме се налази „Објагињење тежих и неаознатијих израза" (стр. 267272). Овде ми паде у очи како је Циенова Психологија у преводу исто толико велпка (272 стр.) као п у оригиналу (8. 272): толико је нреводилац чак и у спољашњем облику желео остати веран оригиналу. Истина ја имам пред собом шесто а не осмо — „делом прерађено" издање. Алп баш овај превод ми показује да је и осмо издање само малим, незнатним, веома, веома незнатним делом прерађено, управо допуњено. Понешто, опет, (ако је преводу веровати, гато се с пуно разлога сме учинити) и избачено, нарочито у примедбама. Новог нема скоро ничега. То је баш ту скоро у једном ириказу (в. 2еИзсћгШ Шг РвусћоЈо^е ип<1 Рћу81о1о§1е с1ег 8тпезог§апе, Вс1. 64, св. за Фебруар ове год.) с правом замерено и деветом издању Циенове Психологије, на име, да се иикако не обазире на повије проблеме, проблеме садашњости, које чак не удостојава ни помена. А колико су баш за учитеље, којима је првобитно књига била намењена, од интереса нпр. упитни експерименти и експериментална исиитивања интелигенције у деце одн. ученика! Свега тога у Циена нема, то је и то могло преводиоцу бити један разлог више иротив избора ове Исихологије, — ако су њему, у остал^м, познати ти најновији радови у Психологнји. Него сад ћемо да пређемо на појединости односно па ноједине иогрешке у превођењу где ћемо наићи и