Просветни гласник

610

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

за објашњење становишта едо Грае аоШз довољно рећи, да су нам непосредно дате само наше иредставе" (стр. 271)? А посредно? И шта је по другим правцима теорије сазнања дато неиосредно ? Извесне грешке, као нпр. да је аариористички исто што и разумно (стр. 267), захтевале би много речи, да би се исправиле. Зар сазнање емаиријске Науке нијеразумпо? Да је тога1 тзапИу — „помахниталост", тврђење је које је свакојако последица немарности. Зар преводилац не види оно „тога!" на које пада главни смисао? То важи и за АетепИ а рага1уИса која је по преводиоцу „слабоумност". Зар је сваки слабоуман ђачић у првом разреду основне школе — рага1уИсоз? Преводиочево незнање класичних језика је за њега Фатално. Тако је њему опи.8 ргоћапсИ „доказивање", Форензички — „страни", отолит слушно тело итд. Да зна класичне језике он би превео и опив (терет), знао би да форензички (од Љгит) значи судски и иревео би отолит са: слушни камен (управо камичак, као пио га и Немци преводе). Међу тим, он од некуда објашњава етимолошки (нпр. халуцинацију, хипнозу, параноју итд.) — баш кад треба објашњавати прагматички! Да је ганглчја — „нервно тело у сивој маси", није нетачно за то што је и сувигае неодређено, што тиме у ствари није ништа речено. Преводилац је обрнуо питање наопачке. Питање је баш: шта су и из чега се састо.је она „нервна тела" (ганглије) која — сачињавају сиву масу? Тврђење, да су јони — „продукти разлагања" (чега?!), одвело би нас у Физику, али се тамо нећемо упуштати. То исто важи и за неадекватне изразе : мерљив и немерљив, како је преведено пондерабилан (од ропАив, роп(1ег18, тежина) и импондерабплап (стр. 269 и 271.) После свих помепутих погрегаака могло би изгледатн, као да. ова књига пема велике вредности. Међу тим, није тако. Еоја .је књига без погрешака? Што се ове књиге тиче, стварних погрешака сразмерно, т. ј. ирема њеној величини, нема много. 0 Циеновој Психологвји као целини важи оно, што смо у иочетку казали. Алп су и поједини њени делови, поједпна нредавања. готово целпне за себе, у којнма Циен износи опште научне резултате својпм познатим, јаснпм и убедљивим, иа ипак дивним, отменим језиком. Циен истина тумачп све научне резултате које помиње (било своје или туКе) увек само у смислу своје асоцијационе теорије. Али ма како се иначе мислило о тој теорији, начин на који је Циен кроз целу своју Психологију (одн. кроз цео душевни живот) нроводи, као и необично богаство његових мисли, његов дубок смисао за психолошке ироблеме и његова способност да те проблеме анализује пред својим читаоцима и с њима заједно, чине његову Психологију необично привлачном — што с немачкии научним књигама није често случај, — и у неколико одиста нопуларном. Како је она нреведена на српски, видели смо. Без погрешака, разуме се, није. Али у нркос тим погрешкама, после свега што смо казали о Циеновој Психологији у онгате и специјално о њеном српском издању, морамо заиста бити искрено захвални преводиоцу на његовом труду који нпје био мали. Д-р Ворислав Доренц.

ЈАВНА ЗАХВАДНОСТ

Г-ђа Пава ЈовановиКа, удова из Паланке, уиисала је свог мужа, пок. Тагу С. ЈовановиКа, бив. трговца из Паланке, за члана добротвора Фонда сиромашних ђака у Паланци са улогом од 60 динара.