Просветни гласник

640

ИРОСВЕТШ1 ГЛАСНПК

тога дана, али је још живео и био у најдспшој снази највећи несник њпхов Прешерен. У Хрвата је илирска идеја завладала била свим духовима; Дубровник је спавао, а у ЦрноЈ је Гори владика-несник све вишо прикунљао уираву у своје руке и све' одлучније ступао међу прваке песнике; у Србији је било врење и оснивање Ученога Друштва, а међу угарским је Србима књижевна радња бројно претезала сву осталу такву радњу у Срба других земаља. Али је свуда владало неподељено словенско одушевљење, Колар и Славија свуда бејаху знани н вољени. Такво је бидо стање Српства л Словенскога Југа кад ихје походио Срежњевски. Онјена целом путовању провео пуне три године: ношао је из Харкова 17 сеитембра 1839, а у Харков се вратио 23 септембра 1842. Нас занима овде ње^ово путовање по Словенском Југу, које је било 1841 године. Већи је део пута Срежњевски извршио сам, а у мањем — и ако не мање важном — путовао је за.једио с Прајсом. Обојида су били добри људи, прави научннци и искрени пријатељи. И. И. Срежњевски рођен је 1812 у Јарославу, гдемује отац бно проФесор Демидовскога .Аицеја, али је ииао тек два месеца кад му се отап одселио у Харков за проФесора унивсрзитета; тако је потоњи словенски научник одрастао и школовао се у Харкову, па је ту добио и упиверзигетску катедру с које је отишао у Петроград, одакле је постао чувен и слављсн. — Петар Ивановић Прајс рођеи је 1815, а већ 1846 преминуо је као нроФесор Словенске Филологије у петроградеком унивсрзитету, од;аљеп -као један од најбољих представника младе науке. * * * После бављења у Бечу, где је стекао познанство и пријатељство Вука Караџића, ко.је ће се идуће године још боље утврдити, Срежњевскн сс крснуо на пут по Словенском Југу, и 27 Фсбруара 1841 стигао је у Грац, главно место Штирске. Ту је почетак његова познанства са Јужним Словеннма на њиховој територији. У Грацу се познао с нроФесором словенске Филологије Квасом, с канеланом Мурком, који је написао граматику п речник, с хрватским песником Иваном Трнским и другима. „У новим својим издањима пише Срежњевски — Мурко мисли употребити илирски правопис: Боже дај! Кад би тај правопис нригрлили Словенци Штирске н Крањске, и то би већ било доета за њихово зближсње с осгалим Илирцима... Мсснс нростонародне особине нарочја не могу вредети саме. всћ су, напротив, дужне номоћи образовању литерарног језика". С Трнским се видео два-три пута; нема о њему свога мишљења, даровит „е али, вели, треба да увиди како је књижевност дужна износити на видик народне особине и имати печат своје народности, а не да непрестано