Просветни гласник

НАСТАВА II КУЛТУРА

641

у преводу препричава оно гато је туђе. Пријатно му је било чути сдовеначкп разговор, а тога већ у Грацу има доста. Ипак прва глапнија тачка на правом народном земљишту у С.10венаца јесте, идући са севера на југ, Марибор, где се Срежњевски познао најпре с проФесором Пуфом , који је пореклом Немад а душом Словеннн: Он је — вели Срежњевски — ,до безумља заљубљен у Словене". Његова служавка, ,премила девушка", свајесрећна што може разумети говор човека који је дошао са даљине од преко триста миља; жена, нак, Пуфова мало разуме словеначки, али народне песме пева наизуст па. је и Срежњевском заппсала две песмице. Од осталих познанстава треба нарочито забележити познанство са Орославом ЦаФОм, младим човеком од кога се, вели, може много очекивати: сад баш ради на речнику словенскога језика у Штирској, и намерава га издати с преводом на руски, илирски, чешки и пољеки. ,Ја сам га пише Среашевски — молио да, не заборави и етнограФСких напомена, које тако раскошно украпгавају Рјечник Вука СтеФановића: народна реч, преведи је ако хоћсш. п на хнљаду језика, оетаје ненојамна, ако нисмо потпуно упознати с појмом који народ сједињује са њом — и по томе се мени чини да сваки добар речник треба даје не само филолошки но и етнограФски". У Марибор је Срежњевски стигао 7 марта, а одатло је ношао 10. Походио је Птују (РеМаи), мален град с многим остацима из римскога доба, а из Птује је учинио и неколике излете у околину. „Ту је одело воћ чисто словенско, у језнку нема много немачких речи, а изглед је липа чист, правилан не ретко и прекрасан". — „Бити близу Дајнка, који је био тако велики радник на позорници штирске лчтературе, а не походпти га, био би не мали грех" — вели Срежњевски. Петар Дајнко (1787 —1873) познат је у исторнји словеначке књижевности као нлодан пиеац и филолог , који је гледао да стару азбуку усаврши према потреби ондашњега језика словенског. Зато је Срежњевски 11 марта отишао у Велику Недељу Дајнку, који је ту био свештеник. „Већ је — нише — старац који о својој литерарној радњи говори као о нечему прошлом, али изгледа да би при бољим околностима поново постао активан... Народ га веома воли, чему је доказ и то што од многих његових књига није могућно наћи иримерка, А гостопримство је његово у опхођењу према мени просТо прелазило границе сваке могућности". 0 природним лепотама крајева кроз које је пролазио говори Срежњевски и често и доста. Поред осталога и овде вели: „Ишли смо са Дајнком на једну виноградску косу ради уживања.' И јесте нешто у чему се може уживати! Доле се простире широко нтујско поље, даље се беласка Драва, а за Дравом се, пак, у даљини бљеште снежни Каринтијски Алпи".