Просветни гласник

650

ДРОСВЕТНП ГЛАСЈШК

мало умери суву жегу. За становнике је боље: илодно је, ила здрав ваздух и није густо насељено — има свега 13.500 душа. „Глаголашка је служба на целом острву осем града Крка. Али ни она неће још задуго живети: млади свенггеници надазе да им је тешка азбука глаголска, па јој претпостављају с гару хрватску. - У Омишаљу је и пеколико рукописа глаголских и нешто натписа на цркви и замку, али је ово новијега доба. Једино нас је зачикивао натпис на зиду старог замка Франкопанова: стоји тако високо да без величгва стакла није могућно разабрати писмена, а још се мање може тамо пети. Међу тим слова имају Форму друкчију од обичне". Још на Ријеци су слушали како има .јуначких песама које су сложили Фратри и монаси. Становници Ерка сви носе црно одело; има предање да је то знак жалости за једним из породице Франкопана, који су острвом владали, „али Бог зна колико је то истанито". Има овде и песма о Франкопану, која се овако почиње: Ој, ТЈ *рне мн мој лијепи, Лјепп тер мп ноштенп, Како еам те ја лијепо зазидао, А сада те лијенога остављам. Сад ћг ја молитп втпцу ластавиду, Ка би могла мени туран надлетати. Тако је Срежњевском издиктовао један од омиптаљских нопова, и није ништа више могао казати осем да то мало њих уопште знају. „Наречје је Крка хрватско чакавско нли верније цакавско: место што говоре ца или, в[)ло' ретко, ча, и уопште место ч често со чује ц, и место ж — з, а место ш — с, и обратно, што је н у Сењу у употреби; место г употребљавају х, место Л имају тј а дј и гј месго 1). Народ је гостољубив. сачувао је којекакве старе обичаје, воли песму (напеви су песама као у Хрватској и Истри), игра у колу, али је врло мало за „промишљеност", и зато је сиромашан, много горе но Словени Фриулски". Из Башке се до Сења иде барком за два сахата. Они су ношлп сутра дан, 14 јуна, рано, у 5 часова, али се барка, због немирног мора, окрете т десно и пристаде у каменити залив. Ту су возари пекли рибу, а они кували себп каву. У Сењ су стигли тек у 11 часова. Ту су стекли више познаника у лицу нравославнога своштепика и неколико трго ваца. Католички их је епископ Ожеговић нрииио такођер врло лепо; код њега су и ручали. „Он је прави Словеннн, и ако стар — свеж је, младолик, весео; а ручак је прекрасач". Иисмо из Сења мајци завршује стихом: „Сутра ћемо иреко Велебита!"