Просветни гласник

НАСТАВА П КУЛТУРА

649

Нико Брајић водио их је све до Ријеке, те су пропгли Водњан, Барбано, Пизино, Паз, педи се на Учку, одакле се види с једне стране Истра а са друге Кварнер и далматинске горе. „Изгл.ед чаробан'. И ако су на Ријеку стигди 5 а одатде у оближњу Краљевиду и даље П01Н.Ш 11 јуна, ипак о њој говори Срежњевски нешто више у повратку. Са Ријеке су удариди на Краљевицу, а одавде су на барци пошди ка обдижњем острву Крку (Уе§На). У месташце Воз стигоше лепо, ади овде не нађоше никога који би их повео даље у Омишаљ (Саз<;е1 МивсШо), те су им ту усдугу учинили возари који су их барком до Воза биди превезли. Први је утисак био непријатан: врућина, камењак. Ту, у Омишљу, одседоше код попа, с којим су ишди и на. вечерњу (гдагодску), па су биди и на развадинама старога замка, ишди су п на Белведере (стена над мадим заливом, с које је прекрасан ногдед на море и на суво). Омишаљ је сиромашно место: тешко је одредити шта је удица а шта дворигпте. Сутра дан — 12 јуна — пођу преко острва у град Крк. Пут пет сахати дуг, јер је зануштен, каменит; дрва мало, поља више. шуме изгдеда доста али младе. Кад не би било вннограда (вина има к'о воде), смокава, маелинака и лавора, мислио би човек да иде по каквој Новој Земљи. Град.је Крк приморско место, мадо, с тесним удицама. Месни их је старешина примио лепо, дао им је стан и уопште чинио је све што се могдо. — Недалеко од града Крка у задиву дежи острвце Кошљон (Са1з1опе) и па. њему манастир, окружен вечио зеленим давором. Острвце је пријатно, али у манастиру не нађоше каквих старијих књига ни рукоииса осим нешто гдагодских оддомака. Дан доцпије, 18 јупа, пођоше из града Крка по острву источно. Пут је био оиет тежак. Уочи тога дана била Је провала обдака: старцн такав поводањ не памте. Увече су стигли у Башку (Везса), прешавши преко горе Трескавац до нотока званога Рика, па онда долином низа њ до реченога. места. Стареншна мески не бе.јаше ту; из неприлике их изведе поп, с којим се сретоше, те их одведе у свој дом. Поп је некада писао сгихове, па им је и сада — и ако је старац — декдамовао своје песме с таким жаром да им је тешко било уздржати се од смеха. . Ипак један куриозум: када су се, дан раније, враћали с излета из Кошљуиа у Крк (што је мадо пре поменуто), чулп су како веслачи певају као народпу песму стихове овога попа! Острво се Крк — уопште говорећи — друкчнје пр,1казује пут» нику а друкчије је за сво.је становнике. Путник види и осећа каменитост, траве је мадо, а лозе, смокве, шљиве даЈу хдада мање но што он жеди. Путник се радује кад место шљунка наиђе на мермерне пдоче те могадне скакати с једне на другу, или када духне ветар те