Просветни гласник

648

11Р0СВЕТНП ГЛАСНДК

Причали су им ранијс да ће у Истри свуда наилазити на просјаке и просјачење. У ствари на против: видели су само у Копру свега једнога просјака, и онје био — Италијанац. А Истарски Словени избегавају да нриме не награду него и саму захвалносг за хлеб и вино што изнесу путнику. У градићу Бале, четири сахата од Св. Ловренца, и Италијани говоре словенски. Овде су чули и негато мелодија словеначких. На три је сахата одатле ПероЈ, црногорска насеобина од пре двеста година, која је сачувала језик, веру, обичаје и женско одело. Свештеник Петар Петровић Маричевић, урођени Перојац, жарко љуби свој род и сгара се о одржавању старога норетка у народу. ,,Под његовим смо гостољубивим кровом провели две ноћи, распитивали њега н сељаке о обичајима, слушалп песме. Ја сам — вели Срежњевски — међу њима записао пет јуначких песама. Диктовао ми их је Нико Брајић, који ихје научио од своје старе тетке, а она је, по његовим речима, за свако вече знала другу песму. „Шта ћу да вам певам"? рекла би она. „Јесте ли чули... ову или ону" ? И свагда би почињала непознату, коју дотле нису никада чулн. Нико их и сам зна много. Занимљиво је што се три од тих, мноме записаних песама (Владпмирко Трибински, Бан Скендерберг, Челебија Мујо и Секула дијете) налазе у Качића, а ниједне од свих пет нема у Вука. Да Вуков зборник ни из далека није исцрпан, о томе не треба ни говорити, али зборник Качићев може да обрати на се пажњу и савренено друкчију: када су се у њему нашле три народне песме, које се досле не убрајаху у народне, није ли слободно закључити да је у њему јога и других не мање народних ? Ко зна — може бнти да су и све друге песме зборника Качићева, изузевгаи 10—15, народне, и од Качића само овде онде пзмењене". — Још о Пероју вели: „Перојске су кућице постројене много лепше но у других Истараца, а и зеленила је у Пероју знатно вигае. На 500 ;е корачаји од Пероја море, а виде се и Фазанска Острва". Два сахата од Пероја лежи Пола или Пуљ, малени градић. Прнстаниште је велико и утврђено са осам тврђава. АмФитеатар нуљски „поражава" не само знаоце и љубитеље старина и уметности, већ се и сами Перојци одугаевљавају њиме, и назнвају га „Дивићем", па су му спевали и песму: Ај Дииићу, бијеле градине! На тебе је толнко боткуна, Колико је у годииу дапа. Тебе ]есу виле уградиле, Уградиле в једну тамну ноћцу. У Пуљу је православна црква : нарохијани су Грци, алијеслужба словенска, и служи је свештеник из Пероја.