Просветни гласник

НАСТАВА Ц КУЛТУРА

647

дан разгледаше Трст, па по преддогу Срежњевскога одлуче да оду мало до Млетака. Увече се тога дана крену и сутра дан у Млецима освану. Тада су у Мдецима били и Надеждин и Кнежевић, али не логоше наћи једни друге. У Мдецима остадоше четири дана, иа се вратише у Трст, где затекоше и Вука и Надеждина и Кнежевића. Од заједничкога пута по Далмацији не могаше ипак ништа да буде. Они журе, а Срежњевски веди: „они хитају, а нама је боље и не ићи но хитати". Тако Срежљевски и Прајс осгадоше сами у Трсту још две недеље. У писму мајци Срежњевски депо описује Трст. Маја 28 пођоше Срежњевски и Нрајс на заједничко путовање по Истри, где су се.бавили до 5 јуна кога еу дана стиг.ш на Ријеку. Из извештаја иосданог Ханки бедежимо неке појединости о њиховој походи Истре. Занимљивим путеи из Трста стиже се делижанцем за три сахата у Саро сПбћча — Копар. Становници су Словенци и ако ио оделу диче на Хрвате. Копар лежи на малом и ниском нолуострву спојеном с копном пидотском везом од 500 корачаји. Први им је познаник био гимназијски проФесор Похлутка, Чех из Моравске Слезије, који те истина заборавио говорити чешки, али се одушевљено бави о филологији , поредећк словенске корене са санскритом, германским, грчким и др. језицима. Он је путнике познао с капеланом Сиронићем, урођеним Истријанцем, и с управником Казненога Завода. У овом су заводу нашли „представнике свих далматинских наречја" и сувише два Црногорца и једнога Бошњака који им за себе рече: „Ја нијесам (иоданик) нашега цара већ турскога". Италијанци су осуђени већином за превару и крађу, а ови за убиство. На три сахата хода од Копра наиђоше на малено село Сог1е <Г18о1а — Курта. Свуда су путовали овим редом: напред магарац, на њему бисаге, и на бисагама један од њих, Руса, за маг&рцем пешке спроводник, који сваки час командује магарцу „јегг и „Ђрпг, што значи: напред! — напослетку други путник Рус на коњу. У Курти их је лепо примио свештеник Паушиц, млад и добар човек и одличан зналац месног крањског наречја. Он имједао прилике да виде неке обичаје и да запишу нешто од говора и неколико, песама народних. Крањско се наречје простнре до сољана у Пирану и даље од њих долином и гором. • У Висинади су били разочарани у ћутљивом и мрзовољном пароху, а нису боље прошди ни код капелана у Св. Лоренцу; међу тим их је овде око попоћи госгољубиво примио један прост сељак! Наречје је истарско свуда измешано италијанским речима и изразима: у чистије долази оно којим се говори у Антњани, Л.оренцу и Цемину. „Оно се уопште може ирибројати у тако звано чакавско". 45*