Просветни гласник

646

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

провео нсочекиваио пријатно: иутовао сам из Љубљане у Цсдовац. Овако се-лутовање може сматрати правом насладом". Враз се у Љубљани иоболео, те је Срежњепски сам продужио нутовање. У Целовцу се познао с проФесаром Жупаном, кога назива ,одличним зналцем илирских језика и уопште ученим човеком". Ту је видео и нресто корушких словенских војвода из деветога столећа, што се ноказује као осибита реликвија. Из Целовца је чинио различите, ближе и даље, излете. Најзад је пешке отишао у Рожну (Ружичњак, Р1,обен1ћа1). Прекрасно Целовачко језеро подсећа га својом ширином и обалама на Оку и Дњепар, а Рожпом тече Драва, обале су покривене зеленим луговима, њивама, шумама, изнад којих се одсјајује снег и акојемесец аирил! Одатле је отишао у чувену Зиљску Долину, где су усред Немаца Словенци очували своју народност, са чега су познати у свој Илирији. Дотле је цео дан пешачио. Налази да се таким начином заиста за један дан види и сазна-више него у другим приликама за недељу дана. У Зиљској је Долини — која је добила име по реци Зиљи — имао нрилике да скупи драгоцено етнограФСко градиво, окоме у иисму мајци даје доста простран реФерат. Друга је важна тачка за њега била Резијанска Долина (Та11е <1е1а Ке81а) у Млетачкој Италији на граници Крањске. 0 Резјанским је Словенима још Добровски знао рећи неколико речи, а после њега нико ни толико. Требало му је доста труда док се уопште оријентовао о положају Резије: а кадједошао ближе вели: ево ме већ у Итадији! Све је друкчије: и архитектура и људи и језик. „Немачки нико ни речи, словенски тако исто, сви говоре Фурлански (језик на средпни између италијанског и Француског, прекрасан, али мени до досаде неразумљив"). Имајући различите' нутничке иреокрете, Срежњевски 28 априла стигне у Резију. То је „додина као котао", са свих страна окружена дивљим стрменима, а само с једне има узан пролаз. Свештеник, старац од 73 године, жив, весео и поносит што су, по његову уверењу, Резија и Русија сродни! У Рорицу је стигао 1 маја. Одавде пише мајци како је „весео народ — ти Горичани! Покличи, шум, песма, свирка — непрестано; а данас није никакав празник већ обичан понедељник"! У народном је погледу Горица — онда — Фурланско -италијански град. Главније говорни језик Фурлански, само Крањци кад долазе на пазар говоре својим језиком; натписи су на дућанима италијански, новине у каванама такођер. Одатле је ишао у Постојну, па иреко Љубљане стигао у Трст 7 маја. У 1х)саш1а §ганс1с потражи у путничкој књизи имена Прајса, па онда Надеждина и Кнежевића с којима је, према сиоразуму у Бечу утврђеном, и с Вуком Караџићем требало даље да путује. Али место њихових имена нађе, у истој гостионици, само лично — Прајса, Сутра