Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУТА

645

проходном шумом, местимице покривене травом а овде онде.потпуно годс; међу њима увале и долнне и у њима где где њиве, још ређе виногради; по негде се бели црква, тамо амо разбацане или притешњене кућице; овде онде пасу овце, а пастир, седећи високо на степи, пева јуначку песму, помињући у њој Краљевића Марка, Матију Корвина и.ш Јана Хуњада". Даље се показујо девојка с ведрицои у руци, капом на глави и с плетеницама косе којеј јој падају низ леђа и у којима стоји уилитак; на њој је кошуља с широкпм рукакима и црвеним и др. шарама на груд1ша као и широк појас са црвеном пречагом... Очи и коса — црни као катран, лице смегло као у Италијанке, израз лика леп и поносит. Њој прилази „јунак" у живописном оделу, а она, мало после, узима ведрицу на главу и полази кући, у којој као и у другима излази дим кроз кров, и т. д. У кући је много жена, много деце, има и остарине а ретко свежега човека, јер су људи на граници, под нушком, вечито служећи цара — о свом круху. Путницн су у једном таком селу потражили свештеника, али га није било дома. Зато су свратили другим људима. „Они нисузнали како да нас приме, како да нас угосте". Одмах спремише. јајца и вина. „Али намјеодсвега било милије њихово радовање". Они су иравославне вере, Крањци их зову Власима, а старци су плакали када су од Срежњевскога чули „Оче наш" од речи до речи онако како ту молитву и они знају. Ту су сад настале песме и приче. „'Свештеник се, међу тим, вратио дома, потражио нас и силом одвео к себи, угостио, и опет се приповедало". За тим су продужили пут ка Новом Месту. „Пут с ночетка иде све врхом, и отвара пред очи диван изглед у даљини; по том се спушта доле, вијугајући се као змија међу хумовима и долинама." У Новом су Месту били 3, а у Љубљану су стигли 5 априла. Из Љубљаие пшпе мајци 9 априла; , Пети дан већ живим у Љубљани и могу вам казати о овом граду реч-две". За тим описује положај Љубљане, који му се допада. Љубљана има свега 13.000 становника, али је врло жива, јер је на путу Беч-Трст. Био је на градском иазару, с Вразом је неколико пута прошао горе доле, разговарајући с „мицкама" —девојкама —,које су врло лепе и има их много, „етихг Мицокђ ". Љубљана има прекрасну касину, ииа и позориште, које је тада, због велике недеље, било затворено. „Полиција .је овде врло строга: без њенога се одобрењп не могу држати ни саме мале вечери, на којима се игра уз Фортепијано". Познао се с проФесором Метелком, с песником Прешерном, адвокатом Хорватом и т. д. Походио је — ^О и 11 априла — и стародревни Крањ, „малени градић на утоку Кокре у Саву", па је с Вразом ишао и у село Наклас. Свуда је накупио прекрасног етнограФског материјала, а у селу је чуо и приче о разбојничкој дружини „Роковњаци". У Љубљану је понова дошао 14, а из Целовца 17 пише мајци: „Данас сам дан просветни гласник, I књ., 7 св., 1913. 45