Просветни гласник

644

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

њега смо били код Драшковића. Опег честит стајрац, родољуб, Словен у пуном смислу речи. Разговарајући са мном о односима између Руса и Пољака, он је злплакао: ,Боже мој, кад ће доћи време да сви ми Словени као браћа пружимо руке једни другима"! Уопште овде сви родољуби идеалишу о сједињењу Словена, а њихова је омиљена песма: „Боже, сложи све Словене, Да им слава не повсио". Био је и у Семипарији и уверио се о учењу словенских језика, а студентима је Акрдемије имао да изложи правила рускога чптања. ,Ревност је за изучавање руског језика огромна. Нашега цара воле као Бога, Русе не мање. Ако овако потраје и даље, не знам шта ће бити после двадесет година. Не само овде него и у свој Хрватској, Славонији, долом и у Далмацији и даље све је младо покољење за Русе. Маџари сс нас, напротив, боје и мрзе нас. Многи ме уверавају да сам ја сада у Загребу један од главних предмета разговора: једни су за мене, дру.ги нротив мене. Само нико не може да се помири с тим како сам ја малога раста: овде свак замишља Руса грдосијом"ит д. Из Загреба је ношао 31 марта заједно с Вразом с којим се био договорио да путују по Ерањској и Корушкој. Прва Је станица била Карловац; ту су их већ очекивали те је било части и гозбе. ,11 у Карловцу као и у Загребу родољубље цвета и уважава се". Походили су народну читаоницу и књижевницу Драгојлу Јарневићеву. За тим су били гости на имању Јурову, па су у једној сеоској кући бележили народне ствари. Иначеје „народ бедан, не живи онако чисто као на пр. у Украјини, али је добар, нростодушан и боји се свих који су одевени немачки, јер све такве сматра за Немце". 0 „провинцијално-хрватском" говору јавља Ханки ово. Главно је наречје кајкавско, „Кајкавци се разликују од штокаваца, који живе у Војној Граници и у Далмацији, и од чакаваца, који живе у Приморју до Сења и на далматинскнм острвима, тиме што употребљавају шј место што и ча. Може се рећи да је најбедније од илирских наречја и заузима средину међу илирским заиадним (словенским) и илирским источннм (српско-далматинским) говором... По западнимје границама ово наречје било под утицајем штирског и крањског говора"... Од Јурова су прешли крањску границу и упутили се — 2 априла — Метлици, крањском градићу, где су имали угодне прилике за проматрање народа н бележење. „Наречје овде још није чисто крањско; ја снокојно говорим руски и мене сви разумеју". И идући дан Срежњевски назива себе срећним, јер је успео да. у своју бележницу унесе много градива. Из Метлице су ударили преко Ускочких Планина, које се тако називају по Србима Ускоцима што у њима живе .. „Горе високе, дивље, камените, по нрховима обрасле не-