Просветни гласник

652

НРОСВЕТНИ ГЛАГИПК

мадо заједничких мис.ш и жеља, да о српској пубдиди не може бити ни речи®. У Оточцу су били 19, у Госпићу 20 јуна, и овога су се дапа спустили у Карлов ГГаг, на обали спрам острва Пага. „У Еарлову Цагу — пише Срежневски Ханки — упознали смо се са деканом Старчевићем, чије ће Вам име такођер бити познато ио маленој Илирској Граматиди, изданој првих година нашега столећа. Сада ју је припремио за штампу поново и то већу, детаљнију. Једна је од најважнијих глава у њој посвећена правопису, али не ирепоручује нов илирски већ стари хрватско-далматински. „Ах, правописаније, правописаније!" Када ћеш ти престати сводити људе с ума?! Старчевић иначе нрекрасно зна илирски језик, па је за жаљење ако аегов труд останс неиздан". Ту се Срежњсвски опрашта са Војном Границом па прелази у Далмацију. • Имајући ттисмо за протопопа на острву Пагу, сели су на барку, па су од Карлова Пага с копна ударили сахат и по кроз Морлачки Залив и но сахата кроз Пашки Залив, те нриспеше на острво Паг. Попа не бејаше дома — доћи ће тек око деветога часа ноћу са шетље ко мору. За то су време путници прегледали град, окружен зидинама; ту су и соларе, ове године једина нада паппшх становеика, иошто је суша њиве сагорела, аград винограде потукао. Све подсећа. на Млетке: и неизбежни лав млетачки на бедему и архитектура домова и језик. „Острво је Паг пасељено двојаким становницима: северна страна, са градом Пагом, насељена јеХрватима; на југу живе Далматинци. Први су чакавци, други штокавци. Пређе је била служба глагољашка, али сада већ пропада. Једностраност природе на Иагу досадна је: нема горе, ина вииограда, п]»илично и маслине и смокава, али „дереввевг" нема кажу, ниједнога на целом острву, а камена је и сувише". (Свршиће се).

0 НАУЧНОМ ИСПИТИВАЊУ МОРАЛА.

Познато је да се у јавности често претресало иитање о међусобнин односима религије и морала, и да се многи изјаснили у прилог њихове нераздвојне везе. Но њима, религија би била једпни солидан основ морала, а моралност нриродна последица вере, тако да би људи без Бога били уједно и неморални људи. По другима, развијен дух одабране мањине давао би довољно јсмства за моралан живот, наука би у неколико заменила веру, и натпрнродни ауторитст моЈао би да изостане; али за ону масу вечитих умних малолетника важило би друго